Velika analiza 3.737 učesnika (10.343 MRI i 13.460 testova) pokazuje da pad episodičnog pamćenja prati smanjenje zapremine moždanog tkiva u više regija, ne samo u hipokampusu. Veza između atrofije i gubitka pamćenja pojačava se posle 60. godine i kod osoba čija se zapremina mozga brže smanjuje. Nosioci gena APOE ε4 imaju ubrzan pad, ali osnovni obrasci su slični, što sugeriše da rane i višedimenzionalne terapije mogu biti efikasne za širok spektar ljudi.
10.000 Snimaka Mozga Otkriju Zašto Pamćenje Slabi Sa Godinama
Human brain dissolving into squares
Episodično pamćenje — sposobnost prisećanja događaja i iskustava — poznato je da opada s godinama, ali razlozi su bili delimično nejasni. Novo opsežno istraživanje daje mnogo detaljniju sliku kako se strukturne promene u mozgu povezuju sa slabljenjem pamćenja i zašto taj pad nije isti za sve osobe.
Šta su istraživači uradili?
Istraživači sa University of Oslo i partnerima integrisali su podatke iz više kohorti i analizirali 3.737 kognitivno zdravih učesnika praćenih tokom nekoliko godina. Studija uključuje 10.343 MRI snimka i 13.460 testova pamćenja, što je dozvolilo preciznu procenu kako se možana struktura menja tokom života i kako to utiče na episodično pamćenje.
The researchers looked for links between brain structural changes and memory decline. (Vidal-Piñeiro et al.,Nat. Commun., 2025)
Glavni nalazi
Rezultati pokazuju da promene u pamćenju nisu vezane samo za jednu regiju mozga. Iako hipokampus, regija ključna za učenje i pamćenje, igra važnu ulogu, pad pamćenja povezan je sa smanjenjem zapremine moždanog tkiva u više oblasti.
Veza između atrofije i pogoršanja pamćenja postaje izraženija sa starenjem — posebno kod osoba starijih od 60 godina — i najjača je kod učesnika čiji mozak atrofiše brže od proseka. Nosioci gena APOE ε4 pokazali su brži gubitak moždane zapremine i ubrzan pad pamćenja, ali osnovni obrazac promena bio je sličan i kod nosilaca i nenosioca tog gena.
Audition now for ScienceAlert's Casting Call
„Kognitivni pad i gubitak pamćenja nisu jednostavno posledica starenja, već manifestacije individualnih predispozicija i procesa vezanih za starost koji omogućavaju neurodegenerativne promene i bolesti“,
kaže neurolog Alvaro Pascual‑Leone iz Marcus Institute for Aging Research pri Harvard Medical School.
Šta to znači za prevenciju i terapiju?
Nalazi sugerišu da bi efikasne strategije za očuvanje pamćenja morale da ciljaju više moždanih oblasti, a ne samo hipokampus, i da budu primenjene rano, pre nego što se promene akumuliraju. Takođe, jer je osnovni put promena sličan za nosioce i nenosioce gena APOE ε4, iste višedimenzionalne terapije i intervencije verovatno će biti korisne širokom spektru ljudi.
Praktične implikacije
Iako studija ne preporučuje konkretne lekove, podstiče pravce za ranije i šire ciljanje u istraživanju preventivnih i lečenja za kognitivni pad. Promene koje podržavaju opšte moždano zdravlje — kardiovaskularni rizik pod kontrolom, fizička aktivnost, mentalna stimulacija i upravljanje dijagnozama poput dijabetesa — verovatno će doprineti očuvanju memorije, posebno ako se primene rano.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications i predstavlja važan korak ka razumevanju kako biološke ranjivosti mozga utiču na pamćenje tokom decenija.
Pomozite nam da budemo bolji.
