Iran Dodeljuje Ovlašćenja Guvernerima Za Uvoz Dok Rastu Pretnje Ratom i Pad Valute

Teheran — Iranska vlada priprema hitne mere za osiguranje osnovnog snabdevanja i upravljanja dok se nad zemljom nadvija mogućnost eskalacije sukoba sa Sjedinjenim Državama i Izraelom.

Šta je odlučeno

Predsednik Masoud Pezeshkian je u utorak u Teheranu okupio guvernere pograničnih provincija i ministra ekonomije i poverio im dodatna ovlašćenja u slučaju izbijanja rata, javila je državna agencija IRNA. Formirana je radna grupa čiji je zadatak da obezbedi pojačan dotok osnovnih proizvoda, posebno hrane.

Guvernerima je dato pravo da:

• uvoze robu bez upotrebe deviza,
• sklapaju barter-poslove, i
• omoguće pomorcima unošenje proizvoda prema pojednostavljenim carinskim pravilima.

„Pored uvoza osnovnih proizvoda, guverneri sada imaju ovlašćenje da dovoze svu robu koja je direktno povezana sa izvorima izdržavanja stanovništva i potrebama tržišta kako bi se stabilizovalo tržište i sprečilo gomilanje zaliha“, citirala je IRNA reč predsednika Pezeshkiana.

Ekonomska slika

Iran se suočava sa višestrukim pritiscima: od međunarodnih sankcija koje vlasti nazivaju jednim od uzroka krize, preko rekordnog pada vrednosti nacionalne valute do gotovo potpunog prekida internet-servisa.

Rial je nakon delimičnog otvaranja tržišta pao na rekordnih oko 1,6 miliona za jedan američki dolar. Pre godinu dana kurs je bio približno 700.000 riala, a sredinom 2025. oko 900.000. Centralna banka je, prema izjavama njenog šefa Abdolnassera Hematija, registrovala oko 2,25 milijardi dolara transakcija na državnoj deviznoj berzi namenjenoj kontroli uvoza i izvoza.

Međutim, Hematijeve izjave su naišle na oštru kritiku ultrakonservativnog lista Keyhan, koji tvrdi da te procene ne odražavaju stvarno stanje haotičnog deviznog tržišta.

Prekid interneta i posledice po privredu

Državni prekid interneta uveden je 8. januara, dok su protesti dostigli vrhunac. Internetska alternativa (intranet) radi sporo i nije dovoljno pomogla onlajn poslovanju. Tradicionalne radnje, uključujući Teheranov Veliki Bazar — epicentar protesta — rade uz smanjen promet i pojačano prisustvo snaga bezbednosti.

Društveni uticaj i mere pomoći

Vlada je ukinula subvencionisani kurs deviza za uvoz određenih dobara, tvrdeći da je sistem zloupotrebljavan. Sredstva oslobođena tim merama podeljena su građanima u obliku elektronskih kupona za kupovinu hrane: 10 miliona riala mesečno tokom četiri meseca. Kada je paket najavljen, ta suma je vredela nešto preko 7 USD, a zbog daljeg pada kursa sada je bliže 6 USD, što dramatično smanjuje realnu kupovnu moć.

Najava sistema subvencija dovela je do naglog rasta cena nekih osnovnih proizvoda — u nekim slučajevima trostruko ili četvorostruko (npr. jestivo ulje, jaja). Godišnja inflacija se navodi na približno 50% i nastavlja da raste.

Industrija i tržišta

Državne fabrike automobila, koje drže dominaciju na domaćem tržištu, najavljuju nove, značajne poskupljenja: Iran Khodro planira povećanje cena do 60%, dok se očekuje da će i Saipa pratiti. Vlada navodno interveniše da odloži ili ublaži te poteze.

Glavni indeks Teheranske berze, TEDPIX, pao je za 30.000 poena i zabeležio vrednost od oko 3.980.000, nakon nedavnog vrha od 4.500.000.

Politički kontekst

Pored spoljnih pritisaka, Pzezeshkianova vlada podložna je pritiscima tvrdih linija unutar zemlje, koji zahtevaju promene u kabinetu. Sukobi su eskalirali do te mere da se vrhovni vođa javno umešao, upozorivši zvaničnike da ne vređaju predsednika u trenutku kada država treba da se fokusira na snabdevanje građana osnovnim proizvodima.

Zaključak

Vladeve interventne mere i delegiranje ovlašćenja guvernerima predstavljaju pokušaj da se ublaže neposredni rizici za snabdevanje. Ipak, kombinacija sankcija, prekida interneta, pada riala i visoke inflacije ostavlja potrošače i privredu u teškoj situaciji, dok politička nestabilnost dodatno komplikuje prognoze za naredni period.