Google predstavio AlphaGenome: AI koji razotkriva tajne nekodirajuće DNK

Google je u sredu predstavio AlphaGenome, model veštačke inteligencije koji, prema tvrdnjama kompanije, može pomoći naučnicima da dublje razumeju ulogu nekodirajuće DNK — dela genoma koji čini oko 98% naše nasledne informacije — i potencijalno ubrza razvoj novih terapija.

Šta je AlphaGenome?

AlphaGenome je duboko učeći model razvijen u okviru Google DeepMind-a. Autori studije objavljene u časopisu Nature navode da model može da analizira izuzetno duge sekvence DNK (do milion nukleotidnih slova) i da predviđa kako pojedinačni nukleotidni parovi utiču na različite molekularne procese u ćeliji.

Kako funkcioniše?

Model je treniran na podacima iz javnih projekata koji su merenjem pratili nekodirajuću DNK u stotinama tipova ćelija i tkiva kod ljudi i miševa. AlphaGenome može da proceni stvari poput toga da li se neki gen uključuje ili isključuje i koliko RNK se proizvodi—detalji koji pomažu da se razume regulatorno „okruženje" oko genetskih elemenata.

„Imamo tekst — sekvencu od tri milijarde nukleotidnih parova — ali sada pokušavamo da naučimo njegovu gramatiku,“ rekao je Pushmeet Kohli, potpredsednik istraživanja u Google DeepMind-u.

Zašto je ovo važno?

Samo oko 2% ljudske DNK kodira proteine; preostalih 98% dugo je bilo slabo razumljivo i često nazivano "junk DNK". Danas se smatra da mnogi elementi u tom delu genoma imaju regulatorne uloge i da sadrže varijante povezane sa brojnim bolešću. AlphaGenome je dizajniran da mapira te funkcionalne elemente i predviđa moguće posledice genetskih promena na molekularnom nivou.

Ograničenja i upozorenja stručnjaka

Iako su spoljašnji istraživači model ocenili kao značajan napredak, ističu da AlphaGenome nije rešenje za sva pitanja. Ben Lehner sa Univerziteta u Kembridžu upozorava da AI modeli zavise od kvaliteta podataka koji su im dostupni, a postojeći podaci nisu uvek dovoljni ili reprezentativni. Robert Goldstone iz Francis Crick instituta dodaje da model ne može da „vidi" kompleksne uticaje sredine koji takođe oblikuju ekspresiju gena.

Dostupnost i dalje mogućnosti

Google navodi da je alat već testiralo oko 3.000 naučnika iz 160 zemalja i da je dostupan za nekomercijalnu upotrebu. Istraživači i tvorci pozivaju zajednicu da model nadogradi dodatnim podacima i testiranjima kako bi se poboljšala tačnost i korisnost u različitim biološkim kontekstima. Projekat je deo šireg programskog niza Google-ovih AI inicijativa, uz napomenu da je AlphaFold, drugi DeepMind-ov projekat, dobio Nobelovu nagradu za hemiju 2024. godine.

Zaključak: AlphaGenome predstavlja važan korak u primeni veštačke inteligencije na genomiku—posebno u razumevanju nekodirajuće DNK—ali njegove predikcije treba tumačiti uz oprez i dodatna eksperimentalna potvrđivanja.