Tova Friedman (87), preživela Aušvica, u emotivnom govoru pred nemačkim parlamentom pozvala je zakonodavce da pooštre mere protiv rastućeg antisemitizma. Navela je lične primere uznemiravanja članova porodice i upozorila da se Jevreji širom sveta ponovo osećaju ugroženo. BfV je zabeležio rekordnih 6.236 antisemitskih krivičnih dela u 2024. godini.
Preživela Aušvica Tova Friedman Poziva Bundestag: „Budite Oštriji Protiv Antisemitizma“
'Don't let antisemitism grow and bloom here,' Friedman told Germany deputies (Tobias SCHWARZ)(Tobias SCHWARZ/AFP/AFP)
Tova Friedman, jedna od sve ređih preživelih Holokausta, u sredu je iznela emotivan apel pred nemačkim parlamentom i pozvala zakonodavce da pooštre borbu protiv rastućeg antisemitizma.
U govoru koji je mnoge poslanike ostavio vidno dirnutim, 87-godišnja Friedman se prisetila kako je sa pet godina poslata u istrebljenički logor Aušvic zajedno sa majkom i kako je posle rata emigrirala u Sjedinjene Države, gde je radila kao psihoterapeut.
„Izašla sam iz Aušvica misleći da više nikad neću morati da se bojim što sam Jevrejka – nikad više. A ipak, evo nas.“
Friedman je uparila ličnu priču sa savremenim primerima antisemitizma: rekla je da njen unuk mora da skriva Davidovu zvezdu, dok je unuka napustila studentski dom zbog uznemiravanja. Navela je i uznemirujuće povike na ulicama metropola poput Njujorka, Pariza, Amsterdama i Londona: „Hitler je bio u pravu!“ i „Gasirajte Jevreje“.
Govor je održan tokom posebne sednice posvećene sećanju na šest miliona evropskih Jevreja ubijenih u Drugom svetskom ratu; na kraju je usledio dug aplauz.
Kontext i statistika
Nemačka je sve zabrinutija zbog porasta anti‑jevrejskog raspoloženja nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. Prema podacima savezne službe za unutrašnju obaveštajnu bezbednost (BfV), 2024. je zabeleženo rekordnih 6.236 antisemitskih krivičnih dela, nasuprot 2.641 incidentu u 2022. godini. Skoro polovina tih incidenata pripisana je desničarskom ekstremizmu.
Paralelno, radikalno desničarska stranka Alternative for Germany (AfD) beleži rast podrške u nekim anketama; u toj partiji ima i glasova koji pozivaju na povlačenje iz takozvane „kulture sećanja“ na nacističke zločine. Među prisutnima na govoru bili su kancelar Friedrich Merz i predsednik Frank‑Walter Steinmeier.
Friedman je pozvala poslanike: iskoristite svoju vlast da se borite protiv mržnje i nasilja. Njena poruka ima težinu koja podseća da se istorija ne zaboravlja i da politički odgovor mora biti odlučan i jasan.
Pomozite nam da budemo bolji.
