Nova analiza MRI snimaka 26 astronauta pokazuje da mozak nakon boravka u mikrogravitaciji dosledno pomera naviše i unazad, a lokalne promene u pojedinim regijama mogu biti veće od 2 mm kod dugih misija. Najizraženija su pomeranja u oblastima za motoriku i senzaciju, dok prosečne celokupne mere ta pomeranja često prikrivaju. Većina promena se vraća u roku od šest meseci, ali povratak unazad je sporiji, što ima implikacije za dugoročne misije poput Artemis programa.
Život U Svemiru Pomera Mozak U Lobanji — Nova Studija Otkriva Lokalne Promene
Astronauts explore the inner cosmos of the human brain in this illustration. Gong, Chen
Boravak u svemiru značajno menja položaj i oblik mozga unutar lobanje, pokazuje novo istraživanje tima sa Univerziteta Florida. Analiza MRI snimaka 26 astronauta otkrila je dosledno pomeranje mozga naviše i unazad, pri čemu su lokalne promene u pojedinim regijama bile veće nego što je ranije prijavljeno.
Šta su istraživači radili?
Tim je uporedio snimke pre i posle leta i poravnao lobanju svakog učesnika kako bi izmerio pomeranje mozga u odnosu na samu kost. Umesto da posmatra mozak kao jedinstvenu celinu, podelili su ga na preko 100 regija i pratili pomeranja svake od njih — pristup koji je omogućio otkrivanje lokalnih obrazaca koje prosečne mere prikrivaju.
Glavni nalazi
- Moždane strukture su se dosledno pomerale naviše i unazad nakon boravka u mikrogravitaciji.
- Kod astronauta koji su proveli oko godinu dana na ISS‑u, neke regije pri vrhu mozga pomerile su se i preko 2 mm.
- Najveće pomeranja zabeležena su u regijama vezanim za motoriku i senzaciju. Strukture s leve i desne strane kretale su se suprotnim smerovima, što se poništava u prosečnim, celokupnim izmerama.
- Većina pomeranja i deformacija postepeno se vraćala u roku od šest meseci, dok je pomeranje unazad pokazalo sporiji oporavak.
Zašto se to događa?
Na Zemlji gravitacija vuče tečnosti i organe prema centru planete. U mikrogravitaciji taj „donji“ vektor nestaje, te se telesne tečnosti i pritisci pomeraju prema glavi. Bez stalnog gravitacionog pritiska mozak u lobanji „pluta“ i podložan je pritiscima okolnih mekih tkiva i kosti, što menja ravnotežu između mozga, likvora i tkiva.
Klinički značaj i implikacije
Otkrivene promene ne znače nužno neposredne zdravstvene opasnosti: članovi posade nisu prijavljivali izražene simptome poput intenzivnih glavobolja ili kognitivnih poremećaja direktno vezanih za pomeranje mozga. Ipak, veće lokalne promene u senzorno‑motornoj regiji korelirale su s promenama ravnoteže nakon leta. Kako se planiraju duže misije (npr. program Artemis) i kako svemirska putovanja postaju dostupnija izvan profesionalnih astronauta, ovakvi rezultati su važni za procenu rizika i razvoj mera ublažavanja.
Šta sledeće?
Potrebna su dalja istraživanja da se razjasni mehanizam oporavka, individualna ranjivost i moguće posledice pri ponovljenim ili dugotrajnim misijama. Rezultati mogu pomoći svemirskim agencijama da planiraju bezbednije misije i efikasnije protokole praćenja zdravlja posade.
Autori: Rachael Seidler i Tianyi (Erik) Wang, University of Florida. Finansiranje: NASA.
Pomozite nam da budemo bolji.
