Objava izraelske vlade da je opozvala državljanstvo dvojici Palestinaca optuženih za napade i naredila njihovu deportaciju izazvala je oštre reakcije palestinskih organizacija za ljudska prava koje zakon iz 2023. nazivaju opasnim presedanom.
Šta se desilo
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu potpisao je uredbu kojom se opoziva državljanstvo dvojici osoba koje će biti deportovane iz Izraela. Vlada ističe da su reč o pojedincima koji su izveli ubadanja i napade iz vatrenog oružja na civile. Netanjahu je na platformi X naveo da je zahvalan Ofiru Kacu (Likud) na inicijativi koja je omogućila ovu meru.
Prvo praktično korišćenje zakona iz 2023.
Ovo je prvi put da se novousvojeni zakon iz februara 2023. koristi za fizičku deportaciju. Prema podacima Adalah – Pravni centar za prava arapske manjine u Izraelu, jedan od muškaraca je 2024. pušten iz zatvora nakon 23 godine, dok drugi služi kaznu od 18 godina nakon presude iz 2016.
Reakcije i pravne primedbe
Komisija za pitanja pritvorenika i bivših pritvorenika i Palestinsko društvo zatvorenika (PPS) ocenili su da je odluka zasnovana na diskriminatornom zakonu. Hassan Jabareen, generalni direktor Adalah, opisao je meru kao "veoma, veoma opasan zakon" koji otvara put za političko premeštanje i masovna opozivanja državljanstava palestinskih građana.
"Ovo je prvi zakon koji znamo u bilo kojoj zapadnoj demokratiji koji dozvoljava državi da opozove državljanstvo svojih građana samo iz političkih razloga," rekao je Jabareen za Al Jazeeru.
Šta zakon predviđa
Zakon iz 2023. olakšava vlastima da oduzmu državljanstvo ili status prebivališta osobama koje su osuđene ili optužene za "terorističke akte" i navodno primale sredstva od Palestinske Uprave (PA). Zakon je usmeren na palestinske građane Izraela i Palestince sa statusom prebivališta u Istočnom Jerusalimu.
Širi kontekst i međunarodne reakcije
Prema Adalah, oko 100 izraelskih zakona primenjuje se drugačije na Palestince nego na jevrejske građane. Kontroverzni Zakon o jevrejskoj državi iz 2018. dodatno je marginalizovao palestinske građane jer daje prednost jevrejskom pravu na nacionalno samoopredeljenje. U međuvremenu, aktivni su i predlozi poput nacrta zakona o smrtnom kažnjavanju za ubistva s "rasističkim" motivom, što je predmet kritika međunarodnih organizacija.
Amnesty International je 3. februara pozvao Izrael da odustane od nacrta, upozoravajući da bi takve mere kršile međunarodno pravo i "dodatno ukorenile izraelski aparthejd sistem". Istovremeno, izraelska vlada je donela i mere koje proširuju njenu kontrolu nad Zapadnom Obalom, uprkos rezoluciji UN iz 2024. koja poziva na okončanje okupacije.
Društveni i demografski uticaji
Prema izraelskom popisu iz 2019., oko 1,9 miliona Palestinaca ima izraelsko državljanstvo (oko 20% ukupne populacije od ~10 miliona). Mnogi su potomci onih koji su ostali u granicama Izraela 1948. godine. Istovremeno, izraelska politika omogućava pravo povratka Jevrejima iz dijaspore dok je pravo na povratak za Palestince blokirano.
Socioekonomski pokazatelji ukazuju na velike izazove: oko 38% palestinskih domaćinstava živi ispod granice siromaštva, a stope zaposlenosti su niske (prema izveštajima, 54% muškaraca i 36% žena). Medijski izveštaji (npr. Al Jazeera) ističu i porast nasilja i kriminala u palestinskim zajednicama unutar Izraela.
Zaključak
Opoziv državljanstva i prinudna deportacija označavaju novu fazu primene zakonskih mera koje kritičari smatraju ciljanim protiv Palestinaca. Organizacije za ljudska prava i međunarodne institucije upozoravaju da takve prakse mogu imati dugoročne posledice po prava stanovništva, političku stabilnost i odnose Izraela sa međunarodnom zajednicom.
Izvori: Adalah, Al Jazeera, Amnesty International, izraelski parlamentarni izvori i medijski izveštaji.
