Studija OHSU analizirala je podatke iz ABCD studije (oko 11.000 dece) i povezala izloženost NO2 i suspendovanim česticama u uzrastu od približno 9–10 godina sa stanjivanjem korteksa u frontalnim i temporalnim režnjevima. Promene su uočene čak i pri nivoima ispod EPA standarda. Autori pozivaju na strožu regulaciju emisija, čišći transport i više zelenih površina, a preporučuju i nošenje kvalitetnih maski kad je vazduh loš.
Istraživanje OHSU: Uobičajeno Zagađenje Vazduha Povezano Sa Promenama Mozga Kod Dece
Photo Credit: iStock
Nova studija sa Oregon Health & Science University (OHSU) otkriva vezu između uobičajenih zagađivača vazduha i promena u razvoju mozga kod dece. Analiza podataka iz Adolescent Brain Cognitive Development (ABCD) studije, koja je pratila oko 11.000 dece, pokazala je da izloženost azot-dioksidu (NO2) i suspendovanim česticama (particulate matter) oko 9–10. godine života korelira sa stanjivanjem korteksa u frontalnim i temporalnim režnjevima.
Ključni nalazi
Tim lekara-naučnika identifikovao je statistički značajne veze između izlaganja ovim uobičajenim zagađivačima i strukturnih promena u mozgu. Zabrinjavajuće je da su promene uočene i kod nivoa izloženosti koji su ispod granica koje trenutno propisuje U.S. Environmental Protection Agency (EPA).
„Možda najuznemirujuće je što studija nije posmatrala retke toksine — već svakodnevne zagađivače kojima su svi izloženi dok dišu spoljašnji vazduh,” rekao je vodeći autor Calvin Jara u OHSU saopštenju.
Šta to znači za decu
Stanjivanje korteksa (spoljnjeg sloja mozga) može ukazivati na spor, progresivan proces koji utiče na razvoj kognitivnih i ponašajnih funkcija. Autori naglašavaju da studija pokazuje asocijaciju — povezanost između izloženosti i promena — ali ne dokazuje direktnu uzročnost. Ipak, takvi obrasci mogu imati dugoročne posledice za učenje, pažnju i ponašanje.
Preporuke istraživača i praktične mere
Istraživači pozivaju na sistemske korake: strožiju regulaciju emisija, podsticanje čistijeg transporta (manje izduvnih gasova) i veću dostupnost zelenih površina u urbanim sredinama. Kao kratkoročne zaštitne mere preporučuju praćenje kvaliteta vazduha i nošenje maski visokog kvaliteta (npr. N95/P2) kada je vazduh zagađen.
Gde je studija objavljena: časopis Environmental Research. Podaci potiču iz velike, dugoročne ABCD studije, a vodeći autor je Calvin Jara (OHSU).
Zašto je važno: Zagađenje vazduha je globalni problem koji utiče i na zdravlje mozga najmlađih — rezultati naglašavaju potrebu za javnim politikama koje će smanjiti izloženost dece.
Pomozite nam da budemo bolji.
