Japanski tim pokrenuo je 2024. kliničko ispitivanje leka koji blokira protein USAG-1, nakon što su studije na miševima pokazale da to može podstaći rast novih zuba. Naučnici tvrde da ljudi već imaju početne pupoljke "trećeg seta" zuba i nadaju se da bi ciljane terapije mogle pomoći osobama sa anodontijom ili drugim zubnim anomalijama. Ipak, potreban je oprez: ljudska ispitivanja su ključna za potvrdu bezbednosti i efikasnosti, a šira dostupnost leka se očekuje, u najboljem slučaju, oko 2030. godine.
Ljudi Imaju "Treći Set" Zuba — Japanski Tim Pokreće Lek Koji Bi Ih Mogao Aktivirati
New Medicine May Help New Teeth GrowYagi Studio - Getty Images
Japanski istraživači započeli su kliničko ispitivanje leka koji blokira protein nastao iz gena USAG-1, nakon što su eksperimenti na životinjama pokazali da ta intervencija može pokrenuti rast novih zuba.
Studije objavljene 2021. u Scientific Reports i 2023. u Regenerative Therapy ukazale su da antitela koja ciljaju USAG-1 mogu promeniti broj zuba u životinjskim modelima. Tim iz Medical Research Institute Kitano Hospital u Osaki, na čelu sa dr Katsuom Takahashijem, pokrenuo je 2024. prvo kliničko ispitivanje na ljudima s nadom da bi terapija mogla biti dostupna oko 2030. godine.
„Ideja rasta novih zuba je san svakog stomatologa. Radim na tome još od doktorskih studija i verovao sam da ću uspeti,“ rekao je dr Katsu Takahashi za Mainichi. „Nadamo se vremenu kada će lek za obnavljanje zuba postati treća opcija pored proteza i implantata.“
Mehanizam je relativno jednostavan: protein USAG-1 deluje kao „stop“ signal za razvijanje zubnih pupoljaka. U modelima na miševima, antitelo koje blokira taj protein omogućilo je aktivaciju tih pupoljaka i rast novih zuba. Ipak, uspeh u laboratorijskim uslovima ne garantuje automatski isti rezultat kod ljudi — potrebna su rigorozna klinička ispitivanja radi procene bezbednosti i efikasnosti.
Autori podsećaju da ljudi već nose početne strukture trećeg seta zuba u vilici: to se delimično potvrđuje pojavom hiperdontije (višak zuba) kod približno 1% populacije. Nasuprot tome, oko 1% ljudi ima anodontiju, stanje u kome ne razviju pun set zuba. Cilj terapije je upravo da pomogne osobama kojima nedostaju zubi zbog genetskih promena ili anomalija u razvoju.
Stručnjaci upozoravaju na nekoliko ključnih nepoznanica: optimalna doza, način primene, dugoročne posledice aktivacije zubnih pupoljaka i individualne varijacije u ljudskoj biologiji. Regulatory procesi i dalje zahtevaju više faza ispitivanja pre nego što lek postane široko dostupan.
Ako klinička ispitivanja budu uspešna, terapija bi mogla otvoriti novu eru u stomatologiji — alternativu ili dopunu trenutnim rešenjima poput proteza i implantata. Za stanovnike Srbije i regiona ovo je interesantna tema jer bi dugoročno mogla promeniti pristup lečenju gubitka zuba i urođenih zubnih anomalija.
Šta pratiti dalje: rezultate kliničkih faza, objave peer‑review članaka iz onih ispitivanja i informacije regulatornih tela o bezbednosti i dozvolama za upotrebu.
Pomozite nam da budemo bolji.
