Nova studija upozorava da zakiseljavanje okeana može da oslabi zube ajkula: pri pH vrednosti 7,3 zubi su prikazali pukotine, rupe i korodirane korenove već nakon osam nedelja. Iako su rezultati zabrinjavajući, autori ističu ograničenja laboratorijskih uslova i pozivaju na dalja istraživanja. Smanjenje emisija fosilnih goriva i zaštita priobalnih staništa mogu pomoći u ublažavanju posledica.
Naučnici upozoravaju: zakiseljavanje okeana može da oslabi zube ajkula
Photo Credit: iStock
Rastuća kiselost okeana mogla bi da oslabi zube ajkula i oteža im hvatanje plena, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Frontiers in Marine Sciences. Zubi ajkula se, za razliku od ljudskih, ne štite desnima i direktno su izloženi promenama u sastavu vode.
Šta su istraživači radili?
Tim sa Heinrich Heine univerziteta u Diseldorfu predvođen Maksimilijanom Baumom ispitao je kako povećana kiselost utiče na zube blacktip reef shark (Carcharhinus melanopterus). Dok je prosečan pH površinskih okeana oko 8,1, dugoročne projekcije ukazuju na mogući pad i do 7,3 do 2300. godine. Nakon osam nedelja izlaganja vodi sa pH 7,3, istraživači su dokumentovali vidljiva oštećenja zuba — pukotine, rupe i korodirane korenove.
"Zubi ajkula su visoko specijalizovano oružje napravljeno za sečenje mesa, a ne za izdržavanje efekata zakiseljavanja okeana", rekao je Maximilian Baum.
Zašto je to važno?
Ajkule su vrhunski predatori i igraju ključnu ulogu u ravnoteži morskih ekosistema. Prema podatcima NOAA, one pomažu da populacije riba ostanu zdrave, što omogućava da koralni grebeni i travnjaci morskih trava napreduju. Istovremeno, ajkule doprinose skladištenju ugljenika u okeanu umesto u atmosferi.
Međutim, populacije ajkula i raža opale su za oko 71% u poslednjih 50 godina, a IUCN je procenio da je oko 17% ocenjenih vrsta ugroženo. Autor studije upozorava da dodatno slabljenje zuba, u kombinaciji sa prekomernim izlovenjem i zagađenjem plastikom, može pokrenuti "domino efekat" u morskim hranidbenim lancima.
Ograničenja i naredni koraci
Autori studije napominju ograničenja rada: laboratorijski uslovi ne odražavaju sve aspekte kompleksnih prirodnih staništa, pa su potrebne dalje studije da se proceni da li uočena oštećenja dovode do stvarnog pada efikasnosti pri hvatanju plena ili reproduktivnih posledica.
"Biće zanimljivo videti u budućim istraživanjima da li oštećenja zuba viđena u ovakvim studijama dovode do stvarne funkcionalne promene u sposobnosti zuba da obavljaju svoju funkciju", rekla je Lisa Whitenack, profesorka na Allegheny College.
Šta možemo učiniti?
Smanjenje emisija fosilnih goriva ostaje ključ za usporavanje zakiseljavanja okeana. Takođe, zaštita i obnova priobalnih staništa (kao što su mangrovi i livade morske trave), smanjenje plastike i održivo upravljanje ribarstvom mogu povećati otpornost morskih ekosistema i populacija ajkula.
Zaključak: Studija ukazuje na potencijalno neočekivani način na koji klimatske promene utiču na vrhunske predatore — oštećenje zuba može imati posledice po njihovu ishranu i, posredno, po zdravlje čitavih morskih zajednica. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdile funkcionalne i ekološke posledice ovih nalaza.
Pomozite nam da budemo bolji.
