Milena Šović, inženjerka AI iz Niša koja radi u Čikagu, ocenila je da čet-botovi mogu značajno da podrže nastavu i pripremu časova, ali ne mogu zameniti nastavnike jer obrazovanje prevazilazi puko prenošenje informacija. Razvila je botove korišćene u srpskim školama, uključujući alate za niže razrede. Upozorava na neusklađenost platformi sa nastavnim planom, jezične i kulturne rizike i potrebu za institucionalnom podrškom i domaćim rešenjima.
Mogu Li Čet-Botovi Zameniti Nastavnike? Milena Šović: AI Pomaže, Ne Menja Učitelja
Mnoge škole u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim nedostatkom nastavnog kadra, posebno u predmetima kao što su matematika, fizika i hemija, ali i u nastavi srpskog i nemačkog jezika. Taj problem nije jedinstven za Srbiju — reč je o globalnom izazovu zbog kog se sve češće razmatra uloga veštačke inteligencije u obrazovanju.
Šta kaže Milena Šović?
Inženjerka AI Milena Šović, poreklom iz Niša koja trenutno radi u Čikagu, u razgovoru za emisiju Jutro na RT ističe da čet-botovi i drugi AI alati mogu znatno da podrže nastavu, ali da ne mogu u potpunosti da zamene nastavnike.
„Obrazovanje nije samo prenos informacija“, kaže Šović. AI može pomoći u pripremi časova i podršci učenicima, ali ulogu učitelja ne može zameniti.
Šović je razvila više čet-botova, među kojima su botovi posvećeni Branislavu Nušiću i Nikoli Tesli, kao i alat prilagođen učenicima nižih razreda koji je korišćen u nastavi Građanskog vaspitanja. Prema njenim rečima, iskustva iz rada sa pojedinim školama i nastavnicima u Srbiji bila su izuzetno pozitivna.
Prednosti i ograničenja AI u nastavi
Prednosti koje Šović navodi uključuju:
- bržu pripremu nastavnih materijala;
- personalizovane vežbe i podršku učenicima;
- mogućnost praćenja napretka kroz analitiku.
Međutim, ona upozorava i na važne probleme: često se dobijaju samo opšti statistički izveštaji umesto prave dijagnostike znanja; mnoge platforme nisu usklađene sa nastavnim planom i programom; a alati su često razvijeni pojedinačno od strane komercijalnih kompanija bez prilagođavanja lokalnom kontekstu.
Jezik, identitet i geopolitika
Šović takođe upozorava na rizike oslanjanja na strane modele — većina alata radi na engleskom jeziku, što dodatno ugrožava upotrebu ćirilice i može doprineti gubitku jezičnog i kulturnog identiteta. Naglašava da algoritmi ne nastaju sami od sebe: oni su proizvod dizajna, izbora podataka i vrednosnih odluka ljudi koji ih prave.
U širem geopolitičkom kontekstu, Šović podseća na izreke svetskih lidera: Vladimir Putin je istakao da će globalna dominacija zavisiti od kontrole AI tehnologija, dok je američka administracija pokrenula inicijative za rano upoznavanje dece sa AI (uz primedbu da su mnoge najave povezane sa privatnim ulaganjima i političkom podrškom).
Šta je potrebno Srbiji?
Po mišljenju Šović, Srbija ima dovoljno stručnjaka, nastavnika i ljudi iz tehnološkog sektora koji mogu da uvedu AI u nastavu, ali je potrebna institucionalna podrška: sistemsko usklađivanje platformi sa nastavnim planom, ulaganje u lokalne alate i obuka nastavnika. Do sada se AI u školama u velikoj meri uvodi zahvaljujući entuzijazmu pojedinačnih nastavnika i direktora.
Zaključak: Veštačka inteligencija može biti moćan pomoćnik — od digitalnog "digitrona" do analitičkih alata — ali ne sme se posmatrati kao zamena za neposredan i društveni rad učitelja. Ključ je u odgovornom uvođenju, razvoju domaćih rešenja i jasnoj institucionalnoj podršci.
Pomozite nam da budemo bolji.
