Studija objavljena u Nature procenjuje da kopneni izvori ispuštaju oko 600 kvadriliona mikroplastičnih čestica godišnje, što je približno 20 puta više od doprinosa okeana. Medijana koncentracije iznosi 0,08 čestica/m3 nad kopnom i 0,003 čestice/m3 nad morem. Autori naglašavaju velike nesigurnosti i pozivaju na strožija i standardizovana globalna merenja, dok se istražuju i potencijalni zdravstveni rizici.
Novi podaci o mikroplastici u vazduhu: Kopno ispušta oko 600 kvadriliona čestica godišnje
Photo Credit: iStock
Većina ljudi zna da mikroplastika postoji u svakodnevnom životu, ali tačne količine u atmosferi dugo su bile nepoznanica. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature pokušava da kvantifikuje prisustvo ovih čestica i, iako odgovori donose neke utvrđene brojke, otvaraju i važna pitanja.
Glavni nalazi
Autori studije procenjuju da kopneni izvori oslobađaju otprilike 600 kvadriliona (600.000.000.000.000.000) mikroplastičnih čestica u atmosferu godišnje, dok okeani doprinose oko 26 kvadriliona. Medijana koncentracije iznosi 0,08 čestica/m3 iznad kopna i 0,003 čestice/m3 iznad mora.
„Znali smo da su nesigurnosti postojećih procena emisija veoma velike. One su i dalje značajne nakon naše studije, ali smo makar uspeli da suzimo opseg nesigurnosti, naročito kada je reč o važnosti emisija sa kopna u odnosu na one iz okeana,“ rekao je Andreas Stohl, viši autor studije i atmosferski naučnik sa Univerziteta u Beču.
Zašto su procene različite?
Istraživači napominju da su njihove procene 100 do 10.000 puta niže od rezultata ranijih izveštaja. Takve razlike ukazuju na to da je merenje mikroplastike u atmosferi tehnički izazovno i da su potrebna standardizovana, globalna merenja kako bi se dobila pouzdanija slika.
Zdravstveni i ekološki kontekst
Mikroplastika su sitne čestice plastike koje se šire vazduhom, zemljom i vodom. Studije iz poslednjih godina, uključujući rad iz 2024, pronašle su mikro- i nanoplastiku u ljudskim organima kao što su mozak, jetra i bubrezi. Iako potpuni zdravstveni efekti još nisu potpuno razjašnjeni, postoji zabrinutost zbog mogućeg oslobađanja toksičnih hemikalija i kancerogenih supstanci u telu.
Neke studije takođe ispituju načine ublažavanja efekata—na primer, preliminarni rezultati ukazuju da probiotički suplementi mogu umanjiti neke negativne uticaje mikroplastike na zdravlje, ali potrebna su dalja istraživanja pre nego što se daju jasni saveti.
Šta možete da uradite
Dok naučnici rade na preciznijim procenama i boljem razumevanju rizika, pojedinci mogu smanjiti izloženost izborom proizvoda bez plastike (pakovanja hrane, garderoba), izbegavanjem jednokratne plastike i podržavanjem politika i praksi koje smanjuju emisije plastike u životnu sredinu.
Zaključak: Studija predstavlja važan korak ka kvantifikaciji emisija mikroplastike iz kopnenih i morskih izvora, ali istovremeno ističe velike nesigurnosti i potrebu za koordinisanim globalnim merenjima i dodatnim istraživanjima uticaja na zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
