Milovan Drecun tvrdi da trojni vojni savez Prištine, Zagreba i Tirane ima za cilj da pripremi "tzv. Kosovo" za NATO i da Hrvatska i Albanija u tome vide način da oslabe Srbiju. Po njegovom mišljenju, Hrvatska cilja na smanjenje geopolitičkog uticaja Srbije, dok Albanija teži teritorijalnim ambicijama. Drecun optužuje Prištinu, Zagreb i Tiranu za vođenje "hibridnog rata" protiv Srbije i kritikuje EU zbog, kako kaže, pasivnosti u dijalogu.
Drecun: Trojni pakt Prištine, Zagreba i Tirane — „Kosovo“ se priprema za NATO, a Srbija postaje meta
© R.Z./ATAImages
Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun izjavio je da, po njegovom mišljenju, vojni savez između Prištine, Zagreba i Tirane služi da "tzv. Kosovo" bude pripremljeno za članstvo u NATO.
Glavne tvrdnje
Drecun smatra da je memorandum o vojnom savezu Hrvatske, Albanije i "tzv. Kosova" usmeren ka ostvarenju četiri cilja, među kojima su i transatlantske integracije. Prema njegovim rečima, Hrvatska u tom savezu vidi instrument za dugoročno slabljenje geopolitičke pozicije Srbije, dok Albanija, kako tvrdi, ima ambicije koje uključuju aneksiju dela teritorije Srbije.
"Podržavaju se aspiracije 'tzv. Kosova' za članstvo u NATO. To zahteva izgradnju vojne formacije po NATO standardima — obuku, opremanje i interoperabilnost kako bi se tvrdilo da doprinosi stabilnosti", rekao je Drecun.
Kontekst i kritike
Drecun ukazuje da su Hrvatska i Albanija već članice NATO, pa se zapitao zbog čega postoji potreba za podsavezom među državama koje su već integrisane u Alijansu. On je postavio pitanje koju konkretnu pretnju imaju te zemlje — i sugerisao da su pravi interesi usmereni protiv Srbije i njenih interesa.
U obraćanju medijima naveo je i da smatra kako Albanija ima istoriju podrške OVK, te da takvi uticaji i obuka na teritoriji susednih država doprinose destabilizaciji regiona. Drecun opisuje aktivnosti Prištine, Zagreba i Tirane kao elemente "hibridnog rata" protiv Srbije — na političkom, vojnom, medijskom i međunarodnom planu.
Pravni i diplomatski aspekti
Govoreći o zakonima o strancima i saobraćaju koje je usvojila prištinska administracija, Drecun kritikuje Evropsku uniju zbog, kako tvrdi, pasivnosti, što po njegovom mišljenju smanjuje prostor za dijalog Beograda i Prištine. Navodi da Priština donosi odluke koristeći svoju parlamentarnu većinu bez obzira na stavove srpskih predstavnika i da EU često nakon protesta predlaže naknadne konsultacije.
Na kraju, podsetio je da je Zajednica srpskih opština (ZSO) trebalo da pokriva oblasti poput obrazovanja i zdravstva, ali da su postojala neslaganja oko toga da li ZSO treba da ima izvršne nadležnosti ili samo nadzor i monitoring.
Napomena: U tekstu su zadržane tvrdnje i ocene Milovana Drecuna u formi njegovih izjava i interpretacija; one predstavljaju politički stav i nisu proverene činjenice nezavisnih izvora.
Pomozite nam da budemo bolji.
