„Neki od njih imaju tačnost blisku nuli“: Šta treba znati o genetskim testovima za potrošače i poligenskom izboru embriona

Poslednja decenija donela je veliki napredak u genomici, ali i širenje genetskih proizvoda iz laboratorija direktno do potrošača. Među njima su testovi za upotrebu kod kuće koji obećavaju uvid u zdravstvene rizike i poreklo, kao i poligenski izbor embriona koji omogućava roditeljima da pri vantelesnoj oplodnji (IVF) izaberu embrion na osnovu genetskih skorova.

O čemu govore autori knjige „What We Inherit“?

U knjizi What We Inherit: How New Technologies and Old Myths Are Shaping Our Genomic Future (Princeton, 2026) bioetičarka Daphne Martschenko i sociolog Sam Trejo raskrinkavaju trajne mitove o genima — posebno mit da je DNK „sudbina“ — i razmatraju kako nove tehnologije utiču na društvo. Autori pozivaju na hitnu regulaciju kako bi se potencijalne koristi maksimizirale, a rizici i društvene nejednakosti smanjile.

Daphne Martschenko is an assistant professor of biomedical ethics at Stanford University. | Credit: Courtesy of Daphne O. Martschenko

Mit o „genetskoj sudbini”

Trejo i Martschenko objašnjavaju da javnost često pretpostavlja da su geni jednostavno i nepovratno odgovorni za osobine i životne ishode — što je netačno. Iako studije povezuju mnoge delove genoma sa medicinskim i društvenim ishodima, mehanizmi koji povezuju varijante sa konkretnim efektima često nisu jasni. Poligenski skorovi su u praksi "crna kutija" prediktora: daju procenu rizika, ali retko objašnjavaju uzrok.

Gde poligenski skorovi mogu imati smisla?

Autori smatraju da poligenski skorovi mogu imati najviše opravdanja u kliničkom kontekstu za određene medicinske rizike — npr. za srčana oboljenja ili tip 2 dijabetes — gde može pomoći u ciljanoj prevenciji i terapiji. Suprotno tome, upotreba skorova za društvene osobine (npr. inteligencija) ili u nemedicinskim kontekstima (npr. prijem u privatne škole ili osiguranje) izaziva ozbiljne etičke i pravne probleme.

Sam Trejo is an assistant professor of sociology at Princeton University. | Credit: Courtesy of Sam Trejo

Problemi direktnih testova za potrošače

Na tržištu postoje kompanije koje nude testove za gotovo svaku zamislivu osobinu — od atraktivnosti i sportskih sposobnosti do političkih sklonosti. Martschenko i Trejo upozoravaju da marketing često preuveličava ulogu DNK, a transparentnost metodologije i baza podataka je slab. Za razliku od retkih monogenih bolesti (Huntingtonova bolest, cistična fibroza, Tay-Sachs, srpasta anemija), većina osobina je poligenska i zavisi od hiljada varijanti — mnogo testova je previše pojednostavljeno i ponekad praktično netačno.

„Neki od njih imaju tačnost blisku nuli,“ navode autori u vezi sa određenim direktnim testovima koji daju smel zaključke bez naučne osnove.

Ograničenja poligenskog izbora embriona

Poligenski izbor embriona zahteva genotipizaciju više embriona i izbor onog sa poželjnijim skorom. Efikasnost je ograničena sa više strana:

What We Inherit

• Heritabilnost osobine: neka svojstva (npr. visina) su visoko nasledna, dok su druga pod većim uticajem okoline.
• Broj dostupnih embriona: ako su na raspolaganju samo 2–3 embriona, moguće poboljšanje je minimalno.
• Bias u podacima: većina poligenskih modela je trenirana na uzorcima evropskog porekla, pa preciznost opada za osobe hispanskog, azijskog ili afričkog porekla.

Etika, društveni rizici i potreba za regulacijom

Autori upozoravaju da bi nekontrolisana primena ovih tehnologija mogla produbiti društvene nejednakosti, normalizovati genetsku diskriminaciju i ponovo ojačati opasne predstave povezane sa rasom i vrednošću pojedinaca. Zato predlažu javni dijalog i jasne regulatorne okvire koji će ograničiti nesigurne i štetne upotrebe — naročito u kontekstu izbora embriona i direktno-potrošačkih testova za društvene osobine.

Napomena: Sadržaj je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet.