Kurti Odbacio Obavezan Vojni Rok — Priština Prelazi Na "Totalnu Odbranu": Šta To Znači?

Premijer Albin Kurti je odustao od uvođenja obaveznog vojnog roka na Kosovu i najavio prelazak na model "totalne odbrane" — pristup u kojem celo društvo, a ne samo profesionalne oružane snage, učestvuje u pripremi i odbrani od eventualnih pretnji. Ideju je u ime Ministarstva odbrane predstavio penzionisani pukovnik Hisen Gecaj.

Šta je "totalna odbrana"?

Koncept totalne odbrane (eng. Total Defence) označava integrisani sistem vojne i civilne pripreme u kome državne institucije, lokalne zajednice, privreda i građani koordinisano deluju u miru, vanrednom stanju i ratu radi zaštite suvereniteta i stanovništva. Slične modele primenjuju, uz svoje specifičnosti, Švedska, Finska i Švajcarska.

Plan Prištine — ključne odrednice

Prema saopštenju Ministarstva odbrane u Prištini, obavezni vojni rok neće biti uveden; umesto toga plan je zasnovan na dobrovoljnom služenju i širokom angažovanju civilnih struktura. U predlogu se pominju:

• uvođenje predmeta odbrane u škole sa teorijskim nastavom i obavezama praktične obuke u kasarnama;
• uključivanje policije, službi za vanredne situacije i drugih civilnih jedinica u sistem zadataka u kriznim okolnostima;
• modeli koji bi, kako navode u Prištini, bili logistički povoljniji i usklađeniji sa praksama nekih članica NATO-a;
• dodatni oblici angažovanja koji bi zamenili obavezni rok bez velikog finansijskog opterećenja za društvo.

"Sistem odbrane nije sistem koji zavisi samo od KBS-a; tu je mnogo drugih elemenata koji podržavaju KBS i izvršavaju specifične zadatke...", rekao je penzionisani pukovnik Hisen Gecaj.

Poređenje sa Titovim ONO i DSZ

Model koji promoviše Priština podseća na jugoslovenski sistem opštenarodne odbrane i društvene samozastite (ONO i DSZ) razvijen krajem 1960-ih i institucionalizovan u ustavnim promenama 1974. godine. Osnovna sličnost je ideja mobilizacije celog društva. Razlika je u kontekstu: tadašnji model bio je deo državnog sistema SFRJ, dok Prištinin plan funkcioniše u uslovima međunarodnih misija i spornog političkog statusa.

Pravni i praktični izazovi

Najvažniji problemi za sprovođenje modela totalne odbrane na Kosovu su:

• Pravni i geopolitički okvir: Status bezbednosnih snaga na Kosovu delimično je uslovljen Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i prisustvom KFOR-a; odnos između lokalnih bezbednosnih struktura i međunarodnih snaga ostaje osetljivo pitanje.
• Ekonomija i industrija: Model zahteva stabilan budžet, domaću industrijsku bazu i logistiku; Kosovo ima ograničene kapacitete i visoku zavisnost od uvoza.
• Demografija i mobilizacija: Velika dijaspora i mali broj zanimljivih kadrova umeju otežati formiranje održivih mobilizacijskih rezervi.
• Operativna koordinacija: Uključivanje policije, službi za vanredne situacije i drugih aktera zahteva jasne nadležnosti, obuku i budžetsku podršku.

Kontekst i otvorena pitanja

U Prištini tvrde da će model biti finansijski povoljniji od uvođenja obaveznog ročnog služenja, ali to zahteva detaljne analize troškova i koristi. Podaci o penzionisanom pukovniku Hisenu Gecaju su ograničeni; postoje spekulacije o njegovoj povezanosti sa bivšom Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK), ali to nije javno dokumentovano i nije potvrđeno u zvaničnim izvorima.

Stručnjaci će, očekivano, analizirati pravne posledice, budžetske implikacije i operativnu izvodljivost. Do konkretne implementacije ostaje niz koraka: detaljni planovi obuke, procene troškova, koordinacija sa lokalnim jedinicama i, pre svega, jasna politika prema međunarodnim bezbednosnim prisustvima na terenu.

Zaključak

Prelazak sa obaveznog ročnog služenja na model totalne odbrane predstavlja značajnu stratešku promenu u pristupu bezbednosti koju Priština želi da sprovede. Koncept je poznat i primenjiv u nekim evropskim državama, ali njegova uspešna implementacija na Kosovu zahtevaće rešavanje brojnih političkih, pravnih i ekonomskih izazova.