Istraživanje tima sa Queen Mary University of London, objavljeno u Nature Communications, pokazuje da se globalna stopa zamene vrsta usporava — a ne ubrzava — usled smanjenja regionalnih fondova potencijalnih kolonizatora. Analiza skoro 9 miliona zapisa iz baze BioTIME za period od 1970-ih ukazuje na prosečno usporenje od oko jedne trećine u intervalima od 1–5 godina. Autori upozoravaju da stabilnost lokalnih sastava ne znači nužno zdrav ekosistem, već može biti znak smanjene sposobnosti obnove i porastu ranjivosti.
Istraživanje Pokazalo: Klimatske Promene "Zaleđuju" Zamenu Vrsta — Manje Potencijalnih Kolonizatora Usporava Promene
Climate Change Is Freezing Earth’s Fauna in PlaceAndriy Onufriyenko - Getty Images
Novo međunarodno istraživanje otkriva neočekivan trend: umesto ubrzanja, globalna stopa zamene vrsta u ekosistemima se usporava. Naučnici iz Queen Mary University of London tvrde da je glavni razlog smanjenje regionalnih fondova potencijalnih kolonizatora usled degradacije staništa povezanih s klimatskim promenama.
Emmanuel Nwankwo i Axel Rossberg analizirali su skoro 9 miliona zapisa iz otvorene baze podataka BioTIME, koji obuhvataju slatkovodne, morske i kopnene ekosisteme. Iako baza sadrži podatke koji sežu do 19. veka, istraživači su se fokusirali na period od 1970-ih kako bi pratili savremene promene.
U radu objavljenom u Nature Communications autori navode da su u intervalima od jedne do pet godina zabeležili prosečno usporenje zamene vrsta od oko jedne trećine u svim tipovima ekosistema — rezultat koji je suprotan očekivanim modelima koji predviđaju veće stope promena usled klimatskih poremećaja.
"Priroda funkcioniše kao motor koji se samopopravlja, konstantno zamenjujući stare delove novim," rekao je Nwankwo, vodeći autor studije. "Ali otkrili smo da se taj motor sada usporava."
Autori objašnjavaju fenomen kroz koncept nazvan "faza multiple attractors" — stanje u kome vrste međusobno utiču na dinamiku zajednice na način sličan igri kamen-škare-papir, pri čemu dolazi do stalne unutrašnje promene sastava zajednice. Međutim, antropogena degradacija staništa smanjuje regionalne rezerve potencijalnih kolonizatora koji bi mogli zauzeti oslobođena mesta, pa se očekivane zamene jednostavno ne dešavaju.
U radu se navodi: "Posmatrano usporenje zamene... može nastati zato što antropogeno pogoršanje okoline ili opadanje regionalnih bazena vrsta smanjuju broj potencijalnih kolonizatora koji pokreću zamenu."
Autori takođe upozoravaju na metodološke izazove: procene zamene vrsta mogu biti pogođene kratkoročnim klimatskim varijacijama (npr. El Niño/Southern Oscillation), različitim pristupima uzorkovanju i analizom podataka. Ipak, dostupni dokazi sugerišu da klimatske promene i degradacija staništa već dublje utiču na dinamiku ekosistema nego što se ranije pretpostavljalo.
Šta to znači za prirodu i politiku
Stabilan lokalni sastav vrsta ne mora značiti da je ekosistem zdrav — može ukazivati na pad sposobnosti prilagođavanja i obnove. Manjak potencijalnih kolonizatora smanjuje otpornost na buduće poremećaje i ograničava obnovu biodiverziteta.
- Praćenje: Potrebno je proširiti i uskladiti dugoročna monitoringa kako bi se bolje razumeli regionalni trendovi i uzroci.
- Zaštita staništa: Očuvanje i obnova staništa ključni su za održavanje regionalnih fondova vrsta.
- Politike klimatske akcije: Smanjenje emisija i ublažavanje degradacije staništa ostaju prioriteti za očuvanje dinamike ekosistema.
Zaključak istraživanja je jasna poruka za naučnike i donosioce odluka: površna stabilnost u sastavu vrsta može skrivati ozbiljne gubitke ekološke funkcije i otpornosti. Hitne mere za očuvanje i obnavljanje regionalnih baza vrsta i dalje su neophodne.
Pomozite nam da budemo bolji.
