Sve glasnije spekulacije o "drugo‑klasnom" članstvu u EU bez prava glasa — šta Brisel kaže i šta to znači za Srbiju

Ne jenjavaju spekulacije o modelu članstva u Evropskoj uniji prema kojem bi neke zemlje, među kojima se pominje i Srbija, dobile pristup tržištu i četiri slobode, ali bez prava glasa ili prava veta. Opcija se ponovo pominje u kontekstu mogućih mirovnih pregovora oko Ukrajine i izaziva podeljena mišljenja među kandidatima za članstvo.

Šta kaže Brisel?

Prema izveštaju Radija Slobodna Evropa (RSE), iako Evropska unija formalno nije strana u pregovorima, razmatra se scenarij u kojem bi status Ukrajine bio deo sveobuhvatnog mirovnog paketa sa Rusijom. Iz Pres‑službe Evropske komisije poručuju da se danas proširenje posmatra i kroz bezbednosni kontekst, ne samo kroz ekonomske koristi.

"Proširenje donosi jasne koristi i državama članicama i državama koje teže članstvu. Današnja debata jasno pokazuje da proširenje ima i bezbednosnu dimenziju. U aktuelnom geopolitičkom kontekstu moramo osigurati da naš pristup odgovara svrsi", navodi se u odgovoru EK dostavljenom RSE.

Ko razmatra izmene?

Prema nezvaničnim izvorima citiranim u RSE, komesarka za proširenje Marta Kosz razmatra mogućnost preispitivanja prava veta za buduće članice kako bi se olakšalo pristupanje. Izvori navode da njen stav nema punu podršku unutar Komisije, ali da bi predsednica EK Ursula von der Leyen mogla podržati takav model "ako bi to bila cena za okončanje sukoba u Ukrajini".

Kako bi taj model izgledao?

Koncept predviđa da zemlje odustanu od prava veta i pune participacije u donošenju odluka, ali zadrže pristup jedinstvenom tržištu EU i mogućnost slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala — tzv. četiri slobode. Radi se o modelu koji bi institucionalno uključiо države, ali s ograničenim pravima glasanja u određenim fazama integracije.

Reakcije zemalja kandidatkinja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Frankfurter Allgemeine Zeitung da bi Srbija bila spremna da razmotri odricanje prava veta u zamenu za članstvo, uz napomenu da su za Srbiju ključni zajedničko tržište i slobodan protok ljudi, robe i kapitala. Slično su se delimično izjasnili i političari iz regiona: premijer Albanije Edi Rama pokazao je razumevanje za slične opcije, dok Crna Gora ostaje dosledna zahtevu za punopravnim članstvom.

Vlada Severne Makedonije navela je da je spremna na prilagođavanje eventualnim promenama, uključujući institucionalno prisustvo uz ograničen kapacitet donošenja odluka i postepenu integraciju uz strogo praćenje usklađivanja sa evropskim standardima. Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković ranije je podržavao ideju ulaska u EU uz privremeno ukidanje prava veta kao prelaznu fazu.

Za Srbiju — ključno pitanje teritorijalne celovitosti

Bez obzira na to koji model bude ponuđen, iz zvaničnih izjava u Beogradu poručuju da bi Srbija razmotrila takav aranžman samo ako bi država ušla u EU kao celovita teritorija, uključujući južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju. To ostavlja dodatnu složenost u pregovorima jer pitanje statusa Kosova i dalje ostaje centralni uslov za mnoge unutrašnje i spoljnopolitičke odluke Srbije.

Zaključak

Radi se pretežno o spekulativnoj i diplomatski osetljivoj temi: Evropska komisija zasad ne prejudicira ishod, a među kandidatskim državama i unutar same Komisije postoje značajne razlike u pristupu. Ako bi se takav model pojavio kao opcija u pregovorima, njegovi politički i pravni efekti bili bi dalekosežni i predmet intenzivne debate i uslova.