Koliko Dobro Ljudi Zaista Osete Mirise? Poređenje Sa Psima, Ajkulama i Drugim Životinjama

Prema studiji iz 2014. objavljenoj u časopisu Science, ljudi mogu razlikovati najmanje jedan bilion mirisa. Ipak, uprkos toj ogromnoj sposobnosti, u savremenom životu često ne koristimo pun potencijal njuha. Mirisi su kod ljudi snažno povezani s emocijama i sećanjima: olfaktorne ćelije u nosu šalju impulse u limbicki sistem, koji reguliše raspoloženje i pamćenje.

Early humans were probably more attuned to their sense of smell.©Image bySergio Cerrato – ItaliafromPixabay–Original(Image bySergio Cerrato - ItaliafromPixabay)

Ljudski njuh — sposobnosti i ograničenja

Ljudi imaju približno 12 miliona olfaktornych receptora, što je znatno manje u poređenju sa nekim drugim sisarima. Zbog promene ponašanja i načina života (hodanje uspravno, higijena, boravak u zatvorenom), evolucioni pritisak na njuh kod ljudi je opao u odnosu na vrste koje zavise od mirisa za svakodnevno preživljavanje. Ipak, kognitivne sposobnosti primata omogućavaju specifičnu obradu mirisnih signala — ne mora svaki snažan miris značiti bolju interpretaciju.

This tiger is exhibiting a “flehmen” response, opening its lips to detect airborne chemical signals.©Shivang Mehta/Shutterstock.com(Shivang Mehta/Shutterstock.com)

„Imamo veću osetljivost za miris nego što sami sebi pripisujemo. Samo ne obraćamo pažnju i ne koristimo je svakodnevno,“ — Andreas Keller.

Zašto divlje životinje zavise od mirisa

Za mnoge divlje vrste miris znači razliku između života i smrti — od pronalaska hrane i partnera do izbegavanja predatora. Mnoge životinje koriste feromone za socijalnu komunikaciju. Feromoni se često detektuju putem vomeronazalnog organa (VNO), posebne strukture prisutne kod mnogih kralježnjaka (ali uglavnom nefunkcionalne kod ljudi).

This shorthead garter snake is flicking its tongue to get a whiff of whatever’s in the air.©Eric Dale/Shutterstock.com(Eric Dale/Shutterstock.com)

Ko su pravi "supersmešci"?

Kanidi (vukovi, lisice, kojoti) imaju izuzetno razvijen njuh: duga, vlažna njuška povećava površinu za prihvat mirisnih molekula. Psi mogu imati red veličine milijardu receptora, dok glodari koriste njuh da nanjuše predatore (studija iz 2011. u PNAS identifikovala je kairomon — jednu molekulu iz urina predatora koja kod glodara izaziva bekstvo).

These griffon vultures may have found their dead animal prey by smell.©Jesus Cobaleda/Shutterstock.com(Jesus Cobaleda/Shutterstock.com)

Ajkule10 milijardi delova vode. Riblji olfaktorni sistemi takođe variraju prema broju naborâ olfaktornog epitela u njihovim jamama.

Its sense of smell may have helped this great white shark find a seal to munch on.©Martin Prochazkacz/Shutterstock.com(Martin Prochazkacz/Shutterstock.com)

Gmizavci (zmije i gušteri) često kombinuju miris i hemorecepciju pomoću jezika i VNO. Ptice su dugo smatrane slabim po pitanju mirisa, ali novija istraživanja pokazuju da mnoge vrste (npr. supovi, patke) koriste miris za traženje hrane, orijentaciju i prepoznavanje članova vrste.

These animals have some of the wild’s largest schnozes.

Razlike u broju receptora i uloge mozga

Broj receptora nije jedini pokazatelj „kvaliteta“ njuha: ljudi imaju manji broj receptora u odnosu na pse ili zečeve, ali primati koriste kompleksnu moždanu obradu koja može nadoknaditi manji broj receptora. Studija iz 2004. u PLOS Biology naglašava da primati više „misle“ o mirisima — bolje ih interpretiraju — iako mogu manje otkriti na nivou sirovog receptornog ulaza.

Zaključak i praktična zapažanja

Iako ljudi nisu najjači smisao mirisa u životinjskom carstvu, naš njuh je iznenađujuće sposoban i usko povezan s emocijama i sećanjima. Za one koji žele da unaprede svoj mirisni doživljaj postoje vežbe i svesno intenziviranje pažnje na mirise (npr. u kuvanju, degustaciji ili treniranju njuha). Za divlje životinje, međutim, miris ostaje ključan za svakodnevno preživljavanje.

Izvor: prilagođeno iz članka objavljenog na A-Z Animals i navedenih naučnih studija.