Nova genomska analiza skeleta iz mauzoleja u Uljtauu otkrila je retku granu Y-hromozomske loze C3* koja je povezana s mongolskom tradicijom potomaka Džingis-kana. Iako su tri muška skeleta bila očinski povezana, dva su datirana na period 1286–1398, pa verovatno nisu bili Džingisovi neposredni potomci. Otkrivena grana C3* je znatno ređa od one identifikovane 2003. godine, što sugeriše da danas mnogo manje muškaraca potiče od Džingis-kana nego što se ranije mislilo. Konačna potvrda zahteva istorijski dokumentovane grobove sa jasnim natpisom o potomstvu.
Nova genomska studija iz Uljtaua: Mnogo Manje Ljudi Povezano s Džingis-kanom Negoli Što Se Mislilo
A 20th-century illustration by Donn Philip Crane depicting Genghis Khan holding court with his wife Börte while their sons Jochi, Chagatai, Ögedei and Tolui pay homage to their father. | Credit: Alamy
Kazahstanska predanja dugo su tvrdila da telo Džoči-ja, najstarijeg sina Džingis-kana, počiva u mauzoleju u regionu Uljtau. Nedavna genomska analiza kostiju iz srednjovekovnih mauzoleja u tom području nije potvrdila tu tvrdnju — nisu pronađeni ostaci za koje se sigurno može reći da pripadaju Džoči-ju — ali jeste otkrila retku granu Y-hromozomske loze povezane sa mongolskom C3* porodicom, koju su neki raniji radovi dovodili u vezu sa potomcima Džingis-kana.
Kako je sprovedena studija
Tim predvođen biološkom antropološkinjom Ayken Askapuli sa Univerziteta Wisconsin–Madison posetio je Uljtau i analizirao muške skelete iz tri mauzoleja koji se tradicionalno vezuju za elitu Zlatne Horde. Istraživači su fokusirali analize na Y-hromozom (očinsku liniju) i koristili radiougljenično datiranje kako bi odredili starost ostataka.
Glavni nalazi
Analize su pokazale da su sva tri skeleta paternо povezana i pripadaju grani C3* klastera. Dva od skeleta datirana su na period od 1286. do 1398. godine, što ih čini malo verovatnim kandidatima da su bili neposredni potomci Džingis-kana (on je umro oko 1227.). Pored toga, ista očinska loza je zabeležena i kod jednog muškarca datiranog u 18. vek.
The Jochi Khan mausoleum in Kazakhstan | Credit: Ayken Askapuli
Bitna razlika u odnosu na raniju studiju iz 2003. jeste ta da C3* više nije percipiran kao jedna homogena linija: pokazalo se da ima mnogo različitih grana. Grana identifikovana u ostacima iz mauzoleja Zlatne Horde je znatno ređa od one koja je 2003. bila korišćena za procenu da 0,5% muškaraca danas potiče od Džingis-kana. To znači da je stvaran broj muških potomaka verovatno znatno manji nego što je prethodno procenjivano.
Genetski poreklo i etnički doprinosi
Autori su takođe utvrdili da genom skeleta pokazuje dominantnu komponentu iz drevnih severoistočnoazijskih (ANA) populacija, uz vidljive genetske doprinose Kipčaka — nomadskih grupa koje su bile prisutne u evroazijskoj stepi i integrisane u Zlatnu Hordu.
“Ne znamo kako bi tačno izgledala Y-DNK Džingis-kana, jer njegov skelet nije pronađen,” objašnjava Askapuli. “Ako se u budućnosti pronađe grob koji je jasno istorijski dokumentovan i povezan s potomcima Džingis-kana, uz napis na nadgrobnoj ploči, tada bi genetske analize mogle dati konačan odgovor.”
Zašto je otkriće važno
Studija pojašnjava da postojeće genetske procene o obimu potomstva Džingis-kana treba revidirati: pređašnja procena zasnovana na široko definisanoj C3* liniji verovatno je precenjivala broj potomaka. Ovo pokazuje koliko je važno razdvajati unutarklasterne grane prilikom tumačenja istorijskih demografskih efekata poznatih ličnosti.
Zaključak: Nova analiza iz Uljtaua ne dokazuje direktno da su analizirani ostaci neposredni potomci Džingis-kana, ali otkriva retku granu C3* povezanih muškaraca iz Zlatne Horde i ukazuje da su stvarne genetske veze sa Džingis-kanom ređe nego što se ranije pretpostavljalo. Konačna potvrda zahteva pronalazak istorijski dokumentovanih grobova povezivanih s potomcima velike mongolske loze.
Pomozite nam da budemo bolji.
