Pregled 167 studija na osam ne-ljudskih vrsta pokazuje da efekti lekova protiv starenja poput rapamicina i metformina znatno variraju među pojedincima. Tretmani ne smanjuju dosledno raspršenost godina smrti u populaciji, pa autori zaključuju da ishod podseća na "biološku lutriju". Takođe se ističe da duži život ne mora značiti i duži period dobrog zdravlja — kod nekih to može doneti i produženu krhkost.
Studija: Popularni Lekovi Protiv Starenja Deluju Kao „Biološka Lutrija“ — Nisu Jednako Efikasni
Popular anti-ageing drugs can either add years to your life or none at all – it’s a ‘biological lottery’
Nova analiza više studija pokazuje da efekti tretmana koji produžavaju život, poput rapamicina i metformina, znatno variraju između pojedinaca i da nisu univerzalno delotvorni.
Šta su istraživači ispitali
Autori su pregledali rezultate iz 167 studija sprovedenih na osam ne-ljudskih vrsta — uključujući ribe, miševe, pacove i rhesus majmune — kako bi procenili da li intervencije produžavaju život na način koji smanjuje razlike u godinama smrti unutar populacije.
Krivulja preživljavanja i „izravnavanje“
Istraživači koriste tzv. krivulju preživljavanja: graf koji pokazuje koliko jedinki ostane živo u različitim životnim dobima. Ranija očekivanja su bila da lekovi i režimi poput restrikcije ishrane "isprave" tu krivulju — tj. da kompresuju smrtnost u uži vremenski prozor pri kraju života. Pregled podataka pokazuje da se to u praksi ne dešava dosledno.
Različiti ishodi — biološka lutrija
Analiza je pokazala veliku varijabilnost u dobitku životnog veka među pojedincima unutar eksperimenata. Kao što autori napominju, tretmani mogu produžiti život nekih jedinki znatno, drugih donekle, dok kod nekih nema vidljive promene.
Metformin ER 500 mg tablets are shown on July 09, 2020 in Chicago, Illinois (Getty Images)
"Ovi pristupi mogu učiniti da životinje žive duže, ali koristi nisu ravnomerno podeljene. Bez dodatnih informacija, ishod izgleda kao biološka lutrija", kaže biolog i koautorka studije dr Tahlia Fulton sa University of Sydney.
Šta to znači za ljude?
Važno je naglasiti da je većina podataka iz ne-ljudskih modela i da direktno prenošenje rezultata na ljude zahteva oprez. Studija sugeriše da iako su terapije poput rapamicina, metformina ili restrikcije kalorija potencijalno obećavajuće, njihov efekat može zavisiti od genetike, stanja organizma, doze i drugih faktora — zbog čega koristi nisu iste za sve.
Životni vek nije isto što i kvalitet života
Autori takođe podsećaju da produženje životnog veka (lifespan) ne znači nužno i produženje perioda dobrog zdravlja (healthspan). Kod nekih jedinki duži život može pratiti i duži period slabosti ili krhkosti, pa je fokus na merama koje poboljšavaju kvalitet pre nego samo na kvantitetu godina.
Zaključci i pravci budućih istraživanja
Studija objavljena u Biology Letters poziva na dublje ispitivanje zašto se odgovori razlikuju: identifikaciju biomarkera, razumevanje genetskih i okolišnih faktora, i rigorozne kliničke studije kod ljudi pre nego što se zaključci mogu primeniti u medicinskoj praksi. Cilj je razviti terapije koje neće koristiti samo nekolicini, već široj populaciji.
Autor studije: Tahlia Fulton i saradnici; Objavljeno u: Biology Letters.
Pomozite nam da budemo bolji.
