U Biosferi 2 na Univerzitetu u Arizoni, objekat SAM simulira zatvoren svemirski habitat kako bi se testirale biljne i mašinske metode podrške života. U oktobru 2025. Matthias Beach je dve nedelje živeo sa 144 patuljasta graška koji su apsorbovali oko 45% CO2 koji je proizveo. Do 2026. planirano je testiranje više od 20 useva, uključujući pšenicu, pirinač i krompir, kako bi se odredila potrebna površina za uzgoj i kapacitet reciklaže vazduha.
Mogu Li Grašak i Krompir Pomoći Astronautima Da Dišu? Testovi u Biosferi 2 Otkrivaju Mogućnosti
Kris Hanning/U of A Office of Research and Partnerships
Kako će astronauti disati, jesti i živeti tokom dugih misija na Mesec ili Mars? U Univerziteta u Arizoni, u okviru Biosfere 2, nalazi se objekat Space Analog for the Moon and Mars (SAM) u kojem naučnici testiraju zatvoreni svemirski habitat — prostor potpuno odvojen od spoljnog sveta u kome se vazduh, voda i hrana mere i recikliraju.
Šta je SAM?
SAM je projektovan da oponaša uslove svemirskog boravišta i omogućava istovremeno ispitivanje mašinskih i biljnih sistema podrške života sa ljudima u zatvorenom, pritisno zaptivenom prostoru.
“SAM je jedini objekat na Zemlji koji može da proučava i mašinske i biljne procese sa uključenim ljudima u atmosferski zaptivenom prostoru,” rekao je Kai Staats, direktor istraživanja u SAM‑u.
Eksperiment sa graškom
Tokom dve nedelje u oktobru 2025. godine, Matthias Beach je živeo sam u SAM‑u sa 144 patuljasta biljka graška. Test je bio fokusiran na to da li biljke mogu značajno da očiste vazduh u zatvorenom sistemu: dok je Beach izdisao ugljen‑dioksid (CO2), biljke su ga apsorbovale i vraćale kiseonik u atmosferu habitata.
“Ti graškovi su uskladištili približno 45% ugljen‑dioksida koji je generisao [Beach],” rekao je Staats. “Na osmi dan ih je požnjeo, izneo kroz vazdušni zaključak i posmatrao kako nivo CO2 ponovo raste.”
Eksperiment je pokazao da i mali broj useva može doprineti smanjenju CO2 u zatvorenom prostoru i da biljke mogu biti dopunski, a ne jedini, sistem za podršku života.
Šta sledi
Do 2026. istraživači planiraju da ispituju više od 20 useva — uključujući pšenicu, pirinač, zelenu salatu, spanać i krompir — kako bi izgradili bazu podataka o tome koliko gajilišta je potrebno da bi se podržale svemirske posade i koliki je kapacitet biljaka za reciklažu vazduha u potpuno zatvorenom okruženju.
Osim biljnih sistema, u SAM‑u se testira i mehanički sistem za uklanjanje CO2, zasnovan na tehnologiji sličnoj onoj koja se koristi na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), razvijen pod licencom sa NASA‑om. U objektu je takođe u toku izgradnja nove medicinske prostorije.
Zašto je to važno
Ovi eksperimenti pomažu da se utvrdi realna kombinacija biljaka i tehnologija koja može da smanji logističke potrebe za dovozom hrane i kiseonika tokom dugih misija, kao i da poboljša psihološki i životni kvalitet članova posade — nešto što je Beach lično istakao kada je opisao emotivnu vezu sa biljkama tokom svog boravka.
Rezultati iz SAM‑a neće odmah zameniti postojeće mehaničke sisteme, ali daju važne podatke za planiranje održivih, dugoročnih misija na Mesec i Mars.
Pomozite nam da budemo bolji.
