Genetska analiza otkriva: Najčešće su se parili neandertalski muškarci sa ženama Homo sapiens

Kada su rani predstavnici vrste Homo sapiens napustili Afriku, naišli su na već naseljene populacije neandertalaca u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku. Novo istraživanje koje se fokusira na X hromozom u genomima savremenih ljudi i drevnih neandertalaca pruža jasniji uvid u to ko je učestvovao u tim praistorijskim susretima.

Genetska analiza pokazuje obrazac koji najbolje objašnjava polnu pristrasnost u ukrštanju: većina zabeleženog mešanja potiče od parova u kojima su bili neandertalski muškarci i žene Homo sapiens. To objašnjava zašto današnji ljudi imaju malo ili nimalo neandertalske DNK na X hromozomu, dok genomi troje analiziranih neandertalaca pokazuju višak Homo sapiens DNK upravo na X hromozomu.

„Preferencije jedne ili obe strane mogle su stvoriti ovakve obrasce, sa ili bez pristanka druge strane,“ rekao je genetičar Alexander Platt sa Perelman School of Medicine Univerziteta Pensilvanije, koautor istraživanja objavljenog u časopisu Science.

Hromozomi su nitičaste strukture koje nose genetske informacije; žene u pravilu imaju dva X hromozoma, dok muškarci imaju jedan X i jedan Y. Većina neafričkih populacija danas nosi između 1% i 4% neandertalske DNK rasprostranjene po genomu, ali X hromozom je izuzetak — gotovo bez neandertalskih tragova.

Istraživači su koristili i podatke od afričkih populacija koje nemaju neandertalsko poreklo kako bi preciznije pratili tok gena. Pokazalo se da su prvi kontakti mogli početi i pre 250.000 godina, dok je kasnija talasna migracija Homo sapiensa dovela do intenzivnijeg mešanja oko pre 47.000 godina.

Ranija hipoteza je bila da su neandertalski geni na X hromozomu bili eliminisani zbog biološke inkompatibilnosti (tj. da su potomci bili neplodni ili bolesni). Međutim, nalaz o višku Homo sapiens DNK u neandertalskim X hromozomima nije u skladu sa tom idejom. I matematičko modelovanje koje su autori sproveli pokazuje da bi dugotrajna pristrasnost u parenju (više parova muški neandertalac + ženska Homo sapiens) mogla dovesti do zapaženih genetskih obrazaca.

Sličnosti, interakcija i posledice

Neandertalci i Homo sapiens delili su zajedničkog pretka pre otprilike 600.000 godina, nakon čega su se linije razdvojile. Neandertalci su izumrli pre oko 40.000 godina, ali su bili kulturno i kognitivno složeni — koristili su oruđa, stvarali simboličke objekte i najverovatnije govorili.

Priroda kontakata i motive kojih su mogli postojati (mirna udvaranja, društvene preferencije, prinuda ili sukobi) genetički podaci ne mogu jednoznačno da odrede. Kako ističe Sarah Tishkoff, glavna autorka studije, arheološki i fosilni dokazi mogli bi ubuduće razjasniti okolnosti tih susreta.

Kako su Homo sapiensi u mnogim regionima dolazili u znatnoj većini, brojno premoćniji unos modernih genomskih varijanti mogao je "preplaviti" neandertalsku genetsku bazu — što znači da su neandertalci postali deo genetske istorije savremenih ljudi, umesto da su potpuno nestali kao zasebna populacija.

Zaključak: Novo istraživanje X hromozoma donosi snažne dokaze o polno pristrasnom mešanju među vrstama — najčešće neandertalski muškarci sa ženama Homo sapiens — ali ne razjašnjava da li su ti susreti bili dobrovoljni ili nasilni. I dalje su potrebni dodatni arheološki i paleontološki podaci kako bi se razumeli društveni i kulturni konteksti.

(Izveštavao Will Dunham; uredio Daniel Wallis)