Tim istraživača iz Newcastlea i Beča ponovo je analizirao mali bakarni predmet iz Groba 3932 u Badariju i utvrdio da je reč o luk-bušilici staroj oko 5.300 godina. Artefakt (1,5 g, ~5 cm) nosi znakove rotacionog bušenja i ostatke kožne lučne užadi. Hemijska analiza otkriva neobičnu bakarnu leguru sa arsenom, niklom, olovom i srebrom, što ukazuje na napredniju metalurgiju i moguće međuregionalne veze. Ovo otkriće pomera istoriju takvih alata oko 2.000 godina unazad i otvara nova pitanja o ranim zanatlijskim praksama.
Drevna luk-bušilica stara 5.300 godina iz Badarija pomera istoriju alata za 2.000 godina
An Egyptian Tool Was 2,000 Years Ahead of Its TimePiotr Wytrazek - Getty Images
Ponovno ispitivanje malog bakarnog predmeta pronađenog pre oko jednog veka u Badariju otkrilo je da je reč o davno zaboravljenoj, ali tehnološki naprednoj luk-bušilici — jednostavnom rotacionom alatu koji je koristio lučnu užad za brže i preciznije bušenje. Predmet je izvađen iz Groba 3932 tokom 1920-ih i nakon ponovne analize sada se smatra najstarijim poznatim primerkom rotacionog metalnog bušenja iz predinastičkog Egipta.
Ključne karakteristike pronalaska
Artefakt teži svega 1,5 grama i dugačak je nešto više od dva inča (oko 5 cm). Istraživači su pod povećalom uočili tanke striacije, zaobljene ivice i blagu zakrivljenost na vrhu — tragove koji jasno ukazuju na rotacionu upotrebu, a ne na jednostavno probadanje. Šest namotaja iskidane kožne trake predstavljaju ostatke luk-užadi koja je služila kao pogonski element, omogućavajući veću brzinu rotacije i jači pritisak pri bušenju.
Analize i materijal
Tim sa Univerziteta Newcastle i Akademije likovnih umetnosti u Beču, čiji su nalazi objavljeni u časopisu Egypt and the Levant, primenio je mikroskopsku analizu i prenosivu rendgensku fluorescenciju (pXRF). Rezultati pokazuju da je alat izrađen od neuobičajene bakarne legure koja sadrži arsen i nikl, uz značajne količine olova i srebra. Takva kombinacija može ukazivati na ciljano legiranje radi dobijanja tvrđeg i vizuelno specifičnog metala, ali i na eventualne mreže razmene sirovina ili znanja u istočnom Sredozemlju tokom četvrtog milenijuma p.n.e.
„Re-analiza daje snažne dokaze da je predmet bio korišćen kao luk-bušilica — alat koji je omogućavao brže i kontrolisanije bušenje nego što to omogućava jednostavno guranje ili okretanje šila rukom,“ izjavio je Martin Odler, jedan od koautora studije.
Zašto je ovo važno
Datiranje na oko 5.300 godina pomera najranije dokaze o upotrebi luk-bušilica za približno 2.000 godina u odnosu na ranije poznate primere. Ovo znači da su zanatlije u predinastičkom Egiptu savladale pouzdanu rotacionu tehniku mnogo ranije nego što se mislilo, sa implikacijama na proizvodnju nakita, izradu perli, obrade drveta i drugih zanatskih poslova. Otkrivanje naprednije legure dodatno pokreće pitanja o ranim metalurškim praksama i međuregionalnim kontaktima u drevnom Bliskom istoku.
Zaključak
Ovaj mali predmet, dugo opisivan kao prosto "malo bakarno šilo sa kožnim omotom", sada postaje ključni dokaz dugotrajne i sofisticirane tradicije ručnih alata u Egiptu. Njegova reidentifikacija naglašava koliko ranjivi artefakti mogu promeniti istorijske zaključke kada se ponovo i detaljno analiziraju.
Pomozite nam da budemo bolji.
