Novo istraživanje objavljeno u PNAS pokazuje da je dotok slatke vode iz antarktičkog otapanja pojačao stratifikaciju Južnog okeana tokom poslednjih deglacijacija, što je moglo dovesti do uzdizanja dubokih voda i otpuštanja CO2. Studiju je vodio François Fripiat iz Max Planck Institute for Chemistry i Université Libre de Bruxelles. Današnje ubrzano otapanje Antarktika (oko 135 milijardi tona godišnje prema NASA) povećava rizik od rasta nivoa mora i posledica po priobalne zajednice. Smanjenje emisija i jačanje praćenja ključno su za ublažavanje ovih rizika.
Otapanje Antarktičkog Leda Pojačalo Stratifikaciju Južnog Okeana — Moguće Veze Sa Krajem Ledenih Doba
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje ukazuje da je dotok slatke vode iz otapanja leda na Antarktiku tokom prethodnih deglacijacija pojačao stratifikaciju Južnog okeana, što je moglo podstaći uzdizanje dubokih voda i otpuštanje ugljen-dioksida u atmosferu — proces koji je doprineo zagrevanju i kraju ledenih doba.
Šta su istraživači otkrili?
Tim predvođen Françoisom Fripijatom iz Max Planck Institute for Chemistry i Université Libre de Bruxelles analizovao je promene u uslovima na površini Južnog okeana tokom poslednje dve deglacijacije. Rezultati, objavljeni u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), pokazuju da je slatka voda iz topljenja leda pojačala vertikalnu stratifikaciju okeana u zonama blizu Antarktika.
U uslovima jače stratifikacije, slojevi vode se manje mešaju. Kombinacija dotoka slatke vode i delovanja vetrova duž polarne fronte mogla je da izazove uzdizanje bogatih dubokih voda, koje sadrže rastvoreni ugljenik. Ovo uzdizanje moglo je dovesti do oslobađanja CO2 u atmosferu, doprinosivši tako povećanju temperaturne anomalije i prelasku u toplija međuplemenita razdoblja.
"Okean se može uporediti sa ogromnom mašinom koja redistribuira toplotu i ugljenik na planetarnom nivou", objasnio je Fripiat. "Kada se ta mašina stratifikuje, njen rad usporava, sa direktnim posledicama po klimu."
Aktuelna važnost i posledice
Antarktik danas gubi oko 135 milijardi tona leda godišnje, navodi NASA, a to doprinosi porastu nivoa mora i pretnjama za priobalne zajednice širom sveta, uključujući i obale Jadranskog mora. Gubitak glečera može da ugrozi snabdevanje vodom i hranom za stotine miliona ljudi; United Nations Environment Programme upozorava na dodatne rizike, poput širenja patogena oslobođenih iz topljenja leda.
Kako bi pratili promene, naučnici koriste paleookeanske rekonstrukcije, satelitska merenja i klimatske modele. Neke predložene intervencije protiv topljenja, poput podvodnih zavesa, ispitivane su u ograničenom obimu, ali većina stručnjaka smatra da je ključ dugoročnog rešenja smanjenje emisija gasova staklene bašte i prilagođavanje ranjivih priobalnih sistema.
Šta možemo učiniti?
Autori i stručnjaci pozivaju na brže smanjenje emisija, unapređenje praćenja ledenih pokrivača i pripremu priobalnih zajednica na veću rizik od porasta nivoa mora. Individualni koraci, poput smanjenja ugljeničnog otiska i podizanja svesti u zajednici, takođe su važni.
Pomozite nam da budemo bolji.
