Novo istraživanje zasnovano na NHANES podacima (1999–2020) pokazuje blage, ali konzistentne promene u krvnoj hemiji koje su u skladu sa porastom atmosferskog CO2. Prosečni bikarbonat porastao je sa 23,8 na 25,3 meq/L (~7%), dok su kalcijum i fosfor pali. Promene su još uvek unutar normalnih opsega, ali modeli ukazuju na mogućnost približavanja granicama normalnih vrednosti tokom narednih decenija, što zahteva dalja istraživanja.
Rastući CO2 U Vazduhu Menja Hemiju Krvi: Studija Pronalazi Blage Ali Upadljive Promene
Rising CO2 Could Be Altering Our Blood Chemistry, Study Suggests
Novo istraživanje sugeriše da porast ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi može biti detektovan i u hemijskom sastavu ljudske krvi. Analiza dugogodišnjih podataka pokazuje blage, ali konzistentne promene u nivou bikarbonata, kao i prateće promene u mineralima kostiju.
Metodologija i obuhvat: Autori su iskoristili podatke iz američkog National Health and Nutrition Examination Survey (NHANES), koji prikuplja oko 7.000 uzoraka svakog dvogodišnjeg ciklusa. Posmatrani period obuhvata godine 1999–2020, a istraživanje je objavljeno u časopisu Air Quality, Atmosphere & Health.
Humans are thesingle biggest driverof the increase in atmospheric carbon dioxide. (Andrew Holt/The Image Bank/Getty Images)
Glavni nalazi
Istraživači Alexander Larcombe i Phil Bierwirth izračunali su da je prosečna vrednost bikarbonata u krvi porasla sa 23,8 na 25,3 meq/L tokom perioda ispitivanja — što predstavlja približno 7% rasta (oko 0,34% godišnje). Istovremeno su u istoj kohorti zabeleženi pad kalcijuma za ~2% i pad fosfora za ~7%.
"Ono što vidimo je postepena promena u hemiji krvi koja prati porast atmosferskog ugljen-dioksida koji pokreće klimatske promene," kaže Alexander Larcombe.
Mogući mehanizmi i značenje
U krvi se rastvoreni CO2 pretvara u bikarbonat — molekul koji deluje kao važan pufer za održavanje stabilnog pH vrednosti. Povećana izloženost CO2 može dovesti do suptilnih pomeranja acidobaznog balansa: bubrezi zadržavaju više bikarbonata, a kosti mogu da oslobađaju minerale (kalcijum i fosfor) kako bi neutralisale kiselost.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Autori modeliraju da, ukoliko trenutni trendovi nastave, prosečni nivoi bikarbonata mogli bi da se približe gornjim granicama današnjih prihvaćenih normalnih vrednosti u narednih ~50 godina (oko 2076. po njihovim procenama). Kalcijum i fosfor bi mogli dostići donje granice kasnije ovog veka.
Ograničenja i oprez
Važno je naglasiti da su zabeležene promene za sada male i ostaju u okviru opšte prihvaćenih normalnih vrednosti — značaj sa stanovišta zdravlja pojedinaca nije dokazan. Studija se zasniva na opservacionim podacima i ne dokazuje direktnu uzročnost; moguće su i druge faktorske promene u ishrani, zdravstvenom stanju ili laboratorijskim merama koje doprinose promenama. Autori pozivaju na dodatna istraživanja i praćenje u širim populacijama.
Zaključak
Studija otvara mogućnost da porast atmosferskog CO2 ima merljive, iako za sada male, efekte na krvnu hemiju populacije. To je još jedan razlog za oprez u pogledu rasta emisija CO2 i podsticaj za dalja multidisciplinarna istraživanja koja bi razjasnila dugoročne implikacije.
Studija: Larcombe A. i Bierwirth P., objavljeno u Air Quality, Atmosphere & Health.
Pomozite nam da budemo bolji.
