Na Floreanu je 20. februara 2026. pušteno 158 mladih divovskih kornjača koje nose DNK nekadašnje floreanske vrste, koja je smatrana izumrlom. Otkriće potomaka na vulkanu Wolf (Isabela) pokrenulo je selektivni uzgoj: više od 600 mladunaca rođeno je između 2017. i 2025. NASA satelitski podaci pomogli su u odabiru dve optimalne lokacije (108 u visokim vlažnim predelima, 50 u sušnim nizinama). Svaka jedinka ima GPS i mikročip za dugoročno praćenje i zaštitu.
Posle Skoro 200 Godina: 158 Mladića Divovskih Kornjača Vraćeno Na Ostrvo Floreana
Animal, Animal Wildlife, Animals In The Wild, Awe, Beauty In Nature© iStock.com/Lisa Seeto
Na ostrvo Floreana u arhipelagu Galápagos, 20. februara 2026. godine, pušteno je 158 mladih divovskih kornjača koje nose DNK nekadašnje, smatra se izumrle floreanske vrste. Povratak ove vrste na matično ostrvo predstavlja važan trenutak za očuvanje biodiverziteta i primer uspešne kombinacije terenskih zapažanja, genetskog rada i satelitskih podataka.
Floreana’s rugged terrain meant an arduous foot journey to release the juvenile giant tortoises.©Marquicio Pagola/Shutterstock.com(Marquicio Pagola/Shutterstock.com)
Kako je otkriće dovelo do povratka
Sve je počelo 2020. godine, tokom monitoringa kornjača na vulkanu Wolf na ostrvu Isabela, kada su naučnici primetili primerke sa neuobičajeno oblikovanim, tzv. "saddleback" oklopima. Genetske analize pokazale su da te jedinke sadrže ostatke DNK originalne floreanske populacije. Upoređivanjem sa DNK iz kostiju izumrle vrste potvrdilo se da su u pitanju hibridi sa značajnim udelom floreanskih gena.
Descendants of the original Floreana giant tortoises were discovered on nearby Isabela Island.©mikluha_maklai/Shutterstock.com(mikluha_maklai/Shutterstock.com)
Selektivni uzgoj i priprema za reintrodukciju
Program za povratak gena Floreane formalno je pokrenut 2017. godine (iako su prve hibridne jedinke prikupljene još 2015). Hibridi su dovedeni u Centar za uzgoj Fausto Llerena na ostrvu Santa Cruz, gde je sproveden ciljani uzgoj radi povećanja udela floreanskih gena. Iz programa je rođeno više od 600 mladunaca u periodu 2017–2025, a prva grupa od 158 jedinki bila je spremna za puštanje 2026. godine.
Sailors in the 1800s likely transported Floreana giant tortoises to Isabela Island.©Ste Everington/Shutterstock.com(Ste Everington/Shutterstock.com)
Logistika oslobađanja
Tim je stigao brodom, a zatim je svaka kornjača nošena u sanduku na leđima čuvara Nacionalnog parka i volontera kroz gustu vegetaciju i strmi vulkanski teren do dve odabrane lokacije. Prosečna težina jedinki bila je između 30 i 50 funti (oko 14–23 kg).
The Floreana giant tortoise was the first of the Galápagos giant tortoise species to go extinct.©Don Mammoser/Shutterstock.com(Don Mammoser/Shutterstock.com)
Izbor lokacija uz pomoć NASA satelita
Istraživači su koristili satelitske podatke NASA Earth da bi identifikovali dve optimalne lokacije na Floreani gde se preklapaju pogodna gnezdilišta, dostupna hrana i izvori vode. Keith Gaddis iz programa NASA Earth Action istakao je da satelitske informacije pomažu da se odredi gde će životinje imati najbolje šanse za opstanak ne samo danas već i decenijama.
NASA Earth leverages a massive series of satellites to gather physical and chemical data around the world.©MarcelClemens/Shutterstock.com(MarcelClemens/Shutterstock.com)
Strategija puštanja i praćenje
Od 158 jedinki, 108 je pušteno u vlažnijim visokim predelima ostrva, a 50 u sušnijim nizinama kako bi se oponašala prirodna sezonska raspodela. Istraživači su sačekali da kornjače dostignu 12–14 godina starosti (iako obično mogu preživeti samostalno posle 5–7 godina) kako bi dodatno povećali šanse za opstanak u divljini. Datum puštanja usklađen je sa kišnom sezonom kako bi biljna hrana i voda bili dostupni.
A GPS transmitter, similar to this one seen on a Kemp’s Ridley sea turtle, is mounted on the back of each juvenile giant tortoise released.©JB Manning/Shutterstock.com(JB Manning/Shutterstock.com)
Pre puštanja svaka kornjača je opremljena GPS predajnikom, pričvršćenim epoksijem na oklop, koji šalje lokaciju jednom na sat, sa očekivanim vekom baterije do deset godina. Predajnik ima i senzor za detekciju moguće smrti — ako jedinka ne menja poziciju određeno vreme, sistem obaveštava čuvare Nacionalnog parka. Takođe, svaka kornjača ima mikročip za trajnu identifikaciju u slučaju da predajnik otpadne.
Zašto je ovo važno
Povratak floreanskih gena i reintrodukcija divovskih kornjača na njihov dom predstavljaju značajan konzervacioni uspeh. Divovske kornjače su ekološki inženjeri čija ispaša i rasprostiranje semena oblikuju vegetaciju i staništa na Galápagosu. Dugoročno praćenje i dalji uzgoj biće ključni za trajno obnavljanje populacije i ekološke uloge kornjača na Floreani.
Ovaj projekat je primer kako terenska posmatranja, genetska analiza, ciljano uzgajanje i moderne satelitske tehnologije mogu zajednički doprineti vraćanju izgubljenih vrsta u prirodu.
Pomozite nam da budemo bolji.
