Kina se suočava sa rizikom većih ekonomskih posledica ako sukobi između SAD/Izraela i Irana poremete snabdevanje naftom iz Persijskog zaliva. Zemlja uvozi oko 70% nafte i gasa, a značajan deo dotoka bio bi ugrožen u slučaju blokade Hormuškog moreuza ili prekida brodskih ruta. Peking tvrdi da raspolaže rezervama za četiri do pet meseci, ali poremećaj bi mogao da utiče i na globalnu ekonomiju i političke odnose sa SAD.
Peking Se Priprema: Kako Sukob Iran–SAD/Izrael Preti Kineskoj Nafti i Globalnoj Ekonomiji
Pedestrians walk next to a screen showing the commodity futures for crude oil in Shanghai on March 2, 2026. / Credit: Jade GAO /AFP via Getty Images(Jade GAO /AFP via Getty Images)
Peking — Kina se priprema za potencijalno teške ekonomske posledice ako sukobi između SAD i Izraela s Iranom naruše dotok nafte iz regiona. Kao najveći svetski uvoznik energije, Kina zavisi od uvoza za veći deo svojih energetskih potreba, pa prekid isporuka može imati dugoročne implikacije na ekonomiju.
Ključni podaci o snabdevanju
Prema analizi nezavisne kompanije Det Norske Veritas (DNV), Kina uvozi oko 70% svoje nafte i gasa, pri čemu značajan deo stiže iz Persijskog zaliva. Analitička firma Kpler navodi da je, nakon ponovnog uvođenja američkih sankcija 2018. godine, Iran prodao do 80% svoje nafte Kini (podaci iz 2025. godine). Prošle godine Kina je, prema Kpleru, kupila oko 1,38 miliona barela iranske nafte dnevno.
Uticaj na snabdevne lance i rezerve
Kineski stručnjaci upozoravaju da bi blokada prolaza, poput Hormuškog moreuza, i prekid brodskih ruta — uključujući transfer brod-brod koji je zabeležen u arhipelagu Riau kod Malezije — mogli naglo smanjiti dotok energenata. Prema izjavi Henrija Wanga, predsednika Centra za Kinu i Globalizaciju, Kina raspolaže strateškim rezervama koje bi mogle pokriti oko četiri do pet meseci potrošnje u slučaju produženog poremećaja.
"Mislim da će ovo sigurno pogoditi Kinu, ali ne samo Kinu — ceo svet će biti pogođen. Tjesnac Hormuz je blokiran i to će uticati i na Aziju, Evropu, Latinsku Ameriku, pa i SAD," izjavio je Wang za CBS News.
Politički i geostrateški kontekst
Kineski vrhovni diplomata Wang Yi oštro je osudio napade i optužio SAD za kršenje međunarodnog prava, dok Peking ističe da su ekonomski odnosi s Iranom uglavnom transakcionalne prirode. Nekoliko analitičara smatra da napadi pod vođstvom SAD imaju i geostrateški efekat — pritiskanje snabdevnih puteva koji snabdevaju Kina. Istovremeno, stručnjaci napominju da bi poremećaj globalnih energetskih tokova mogao naškoditi i samim inicijatorima akcija, kao i evropskim i drugim ekonomijama, s obzirom na međuzavisnost tržišta.
Šta dalje očekivati
U kratkom roku, značajni rizici su nestabilnost cena energenata, moguć prekid određenih ruta i povećana upotreba strateških rezervi. Dugoročno, događaji mogu ubrzati kineske napore na diversifikaciji: jačanje obnovljivih izvora, nuklearne energije i alternativnih logističkih puteva. Pitanje energetske bezbednosti, sada dodatno izoštreno, takođe će verovatno zauzeti centralno mesto u bilateralnim odnosima Pekinga i Vašingtona, naročito pred planiranu državnu posetu predsednika Trumpa Kini.
Napomena: Sve cifre su preuzete iz javno dostupnih izvora pomenutih u tekstu (DNV, Kpler) i iz izjava stručnjaka citiranih u originalnom izveštaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
