Španija je odbila učešće u ratu protiv Irana i premijer Pedro Sánchez poručio je "ne ratu", istakavši da sukobi ne rešavaju globalne probleme. Predsednik Trump zapretio je prekidom trgovine nakon što su SAD povukle avione sa španskih baza. Analitičari smatraju da su stvarne ekonomske posledice ograničene zbog članstva Španije u EU, a javno mnjenje u Španiji pokazuje rastuću neslaganje sa politikom Trampa.
Španija Kaže „Ne Ratu“ Protiv Irana: Sukob Sa SAD Nakon Odbijanja Korišćenja Baza
A man holds a sign reading 'No war on Iran' on the day Israel and the US launched strikes in Iran, in downtown Madrid, Spain, on February 28, 2026 [Violeta Santos Moura/Reuters]
Madrid je jasno potvrdio da neće podržati vojnu akciju protiv Irana, nakon što je predsednik SAD Donald Trump zapretio prekidom trgovinskih veza sa Španijom. Ovaj diplomatski spor dodatno je zaoštren povlačenjem američkih aviona sa španskih baza i javnim razmimoilaženjem o spoljnoj politici.
Stav Španije i reakcija Trumpa
Premijer Pedro Sánchez u televizijskom obraćanju naciji izjavio je: "Ne ratu" i upozorio da sukobi i bombardovanja ne rešavaju globalne probleme. Sánchez je označio vojno rešenje kao "neopravdano" i "opasno", a time je Španija ostala među retkim evropskim državama koje su otvoreno kritikovale izraelske akcije u Gazi.
"Tako počinju velike ljudske katastrofe… Svet ne može da rešava svoje probleme sukobima i bombama." — Pedro Sánchez
U odgovor, predsednik Trump novinarima je rekao: "Španija je bila užasna... Prekidaćemo svu trgovinu sa Španijom. Ne želimo ništa da imamo sa Španijom." Ove reči su pojačale tenzije između Madrida i Vašingtona.
Bezbednosne i trgovinske posledice
Sukob je eskalirao nakon što su SAD preselile 15 aviona, uključujući rezervoarske avione za dopunu gorivom, sa baza Rota i Moron na jugu Španije. Španska vlada je saopštila da neće dozvoliti korišćenje svojih baza za operacije usmerene protiv Irana.
Analitičari ističu da su stvarne ekonomske posledice za Španiju ograničene jer je zemlja članica EU i pokrivena trgovinskim sporazumima. Victor Burguete iz Barcelonskog centra za međunarodne poslove ocenio je da bi SAD morale da dokažu postojanje nacionalne vanredne situacije da bi pravno opravdale prekid trgovine, pa stoga smatra da je pretnja verovatno više retorička nego realna.
Javno mnjenje i politički kontekst
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na rastuću nesaglasnost prema politici Donalda Trumpa u Španiji. Prema anketi Eurobazuka iz februara, 53% ispitanih u Španiji izjavilo je da se protivi politikama američkog predsednika. Drugo istraživanje pokazalo je da skoro 60% građana nije podržalo akciju hapšenja bivšeg venecuelanskog predsednika Nicolasa Madura.
Osim pitanja bliskoistočne politike, napetosti između Madrida i Vašingtona odnose se i na NATO izdvajanja — Trump je kritikovao Španiju što nije povećala izdvajanja sa 2% na 5% BDP-a — kao i na španske mere protiv tehnoloških kompanija i razmatranje ograničenja za decu na društvenim mrežama.
Gospodarski podaci i stav EU
Španija je značajan izvoznik maslinovog ulja i izvozi auto-delove, čelik i hemikalije u SAD. Prema podacima američkog Census Bureau-a, SAD su imale trgovinski suficit sa Španijom od 4,8 milijardi dolara u 2025. godini (izvoz SAD u Španiju 26,1 mlrd $, uvoz 21,3 mlrd $).
EU je u zvaničnoj izjavi poručila da očekuje poštovanje trgovinskih sporazuma i da je "spremna da deluje" kako bi zaštitila svoje interese, izražavajući punu solidarnost sa državama članicama, iako nije posebno imenovala Španiju.
Zaključak
Madrid je zauzeo jasan stav protiv vojnog angažmana protiv Irana, pozicionirajući se kao izuzetak u evropskom kontekstu. Dok retoričke tenzije sa Vašingtonom rastu, stručnjaci procenjuju da su praktične posledice za špansku ekonomiju ograničene zbog institucionalne i trgovinske povezanosti sa EU.
Pomozite nam da budemo bolji.
