Kina bira energiju i diplomatiju umesto vojne podrške Iranu

Kina je jasno osudila američko-izraelske udare koji su pojačali napetosti na Bliskom istoku, ali mnogi analitičari smatraju da Peking, zbog energetske zavisnosti i diplomatskih interesa, neće pružiti otvorenu vojnu podršku Iranu koja bi dovela do direktne konfrontacije sa Sjedinjenim Državama.

Kriza i navigacija kroz Hormuz

Rat na Bliskom istoku podstakao je strah od poremećaja u snabdevanju energijom jer su napetosti uticale na saobraćaj kroz Hormuški tjesnac. Iranski Revolucionarni gardisti su saopštili da imaju "potpunu kontrolu" nad tom plovnom putanjom dok nastavljaju udare dronovima i raketama u regionu, što dodatno podiže nivo neizvesnosti za pomorske rute i globalno tržište nafte.

Energetski interes i strateške rezerve

Kina je jedan od najvećih svetskih uvoznika nafte i značajno zavisi od isporuka iz Bliskog istoka. Prema analitičkoj firmi Kpler, Bliski istok je 2025. bio izvor oko 57% kineskog direktnog pomorskog uvoza sirove nafte (otprilike 5,9 miliona barela dnevno), od čega približno 1,4 mbd dolazi iz Irana.

Zbog toga Peking je ciljano gomilao zalihe: analitičar Kpler-a Muyu Xu procenjuje da Kina drži oko 1,2 milijarde barela na kopnenim zalihama, što odgovara približno 115 dana njenog pomorskog uvoza. Takav nivo rezervi daje Pekingu "značajnu rezervu" koja omogućava da relativno mirno prebrodi kratkoročne prekide i skokove cena.

Diplomatija pre eskalacije

U diplomatskom smislu, Peking je poslednjih godina intenzivirao angažman na Bliskom istoku — među ostalim, posredovanjem u ponovnom uspostavljanju veza između Irana i Saudijske Arabije 2023. i proširenjem učešća Teherana u Šangajskoj organizaciji za saradnju. Analitičari ističu da Kina trenutno vidi Iran više kao strateškog partnera nego kao vojnu saveznicu, ali istovremeno želi da očuva odnose sa drugim zalivskim državama.

Politički kontekst: samit Xi–Trump

U pozadini svih dešavanja nalazi se visokoprofilni susret između predsednika Xi Jinpinga i predsednika SAD Donalda Trumpa, zakazan da počne 31. marta. Stručnjaci, poput Dana Wanga iz Eurasia Group, smatraju da je malo verovatno da će se kriza u Iranu pretvoriti u direktan faktor koji će pokvariti taj samit, osim ukoliko ne dođe do veoma široke američke akcije usmerene na prekid naftne trgovine između Irana i Kine.

Zvanične izjave i oprez

Peking je zvanično izjavio da "čvrsto protivi i žestoko osuđuje" američko-izraelske napade i pozvao na hitno okončanje vojnih dejstava kako bi se sprečilo širenje i prelivanje sukoba. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning naglasila je hitnost prekida borbi. Istovremeno, zvanične i nezvanične procene i izveštaji o žrtvama u regionu izazivaju zabrinutost, uključujući i izveštaje o stradalim stranim državljanima.

Zašto Kina verovatno neće eskalirati

Analitički izveštaji ukazuju na nekoliko razloga za kineski oprez: energetska zavisnost i prolaz velikog dela uvoza kroz Hormuz, važnost dobrih odnosa sa zalivskim državama i strah od doživljaja da Kina pomaže napadima usmerenim protiv SAD. Takođe, ukoliko dođe do zastoja u isporukama iz regiona, lako dostupne alternative — pre svega ruske isporuke — mogle bi ublažiti udar na Peking i druge uvoznike poput Indije.

Zaključak

Iako je retorika Pekinga oštra, ekonomski i geopolitički interesi, zajedno sa strateškim rezervama, verovatno će ograničiti kinesku akciju na diplomatske napore i upravljanje rizikom, a ne na otvorenu vojnu podršku Iranu koja bi mogla dovesti do direktnog sukoba sa Vašingtonom.