Vjosa Osmani je dekretom raspustila skupštinu, a premijer Albin Kurti podneo je žalbu Ustavnom sudu, tvrdeći da je dekret neustavan. Kurti smatra da ponavljanje izbora samo produžava krizu i dovodi do dodatnih troškova, dok DPK i DSK podržavaju Osmani. EU "sa žaljenjem" prati događaje, a sud će odlučiti da li će dekret biti poništen i da li će institucije vratiti stanje pre raskida.
Zakuvano u Prištini: Osmani raspustila skupštinu, Kurti podneo žalbu Ustavnom sudu
Getty © Erkin Keci/Anadolu
Priština — Predsednica tzv. Kosovo Vjosa Osmani dekretom je raspustila skupštinu koja je u ovom sazivu trajala samo nekoliko nedelja, što je izazvalo snažnu reakciju premijera Albina Kurtija koji je najavio žalbu Ustavnom sudu.
Šta se dogodilo
Osmani je u obrazloženju navela da poslanici nisu poštovali interese građana i da zbog toga donosi odluku o raspuštanju parlamenta. Kurti je nekoliko sati kasnije optužio predsednicu da je tim dekretom "produžila agoniju" i ocenio da raspisivanje novih izbora nije rešenje.
Kurti: Dekret je neustavan
Na vanrednoj konferenciji za medije Kurti je rekao da smatra kako je dekret neustavan i da će Ustavni sud odlučiti da li treba raspisati nove izbore. Njegova partija je uputila i zahtev sudu da ispita da li su poslanici koji se nisu pojavili na sednicama parlamenta povredili Ustav.
"Ponavljanje izbora oduzeće više vremena, a neće doneti nova rešenja. Izbori će koštati desetine miliona evra i verovatno doneti samo male promene", izjavio je Kurti.
Reakcije stranaka i međunarodne zajednice
Predsednik opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza i predsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Lumir Abdixhiku podržali su potez Osmani i ocenili da je delovala u okviru svojih nadležnosti. Predstavnici Samoopredeljenja nisu učestvovali u konsultacijama o datumu izbora.
Portparol Evropske unije je u pismenom odgovoru naveo da Brisel "sa žaljenjem" prati dešavanja i da sada čeka odluku Ustavnog suda.
Mogući pravni i politički ishodi
Ako Ustavni sud proglasi dekret neustavnim, pravne posledice bi bile poništavanje dekreta i eventualno raspisanih izbora, te povratak institucija u stanje pre dekretiranja. U tom slučaju skupština bi se smatrala neraspuštenom i mogla bi da nastavi proces izbora predsednika.
Međutim, kako je jasno iz poslednjih događaja, Kurti nema dvotrećinsku većinu potrebnu za izbor predsednika parlamenta, pa bi nastavak procesa mogao dodatno produbiti političku krizu koja traje više od godinu dana.
Datumi i uticaj dijaspore
Ramush Haradinaj predložio je tri moguća datuma za izbore—5., 12. ili 19. april—ukoliko Ustavni sud ne poništi dekret. Kurti i njegova partija nisu prisustvovali sastanku; 5. april bi im, potencijalno, najviše odgovarao zbog poklapanja sa katoličkim Vaskrsom i mogućeg dolaska albanske dijaspore na Kosovo.
Šta dalje očekivati
Glavno pitanje ostaje pravna ocena Ustavnog suda: da li je rok za izbor predsednika istekao i da li je raspuštanje bilo preuranjeno. Odluka će značajno uticati na dalji politički razvoj u Prištini i može ili poništiti dosadašnje poteze ili produbiti već postojeću blokadu.
Napomena: Činjenice iz teksta su sačuvane, a izveštaj je jezički i stilski uređen radi jasnoće i čitljivosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
