Moderna analiza više od 13.000 gena otkrila je da žaba dugo smatrana jednom vrstom iz grupe Limnonectes predstavlja šest ili sedam genetski različitih linija. Iako su vrste vizuelno slične, genetika otkriva kriptičnu raznolikost i značajan protok gena među populacijama — tzv. 'sivu zonu' specijacije. Nalaz ima važne implikacije za procenu ukupnog broja vrsta na Zemlji i za strategije zaštite ugroženih vodozemaca.
Jedna „Obična" Žaba Ispostavila Se Kao 6–7 Vrsta — Naučnici: Milijarde Mogu Biti Sakrivene
Photo by MIGUEL ZAMBRANO/AFP via Getty Images
Skoro dva veka je mala braon žaba iz kišnih šuma jugoistočne Azije važila za jednu, dobro poznatu vrstu: imala je ime i mesto u udžbenicima. Današnja genska tehnologija razotkriva daleko složeniju priču — umesto jedne, ista grupa žaba može predstavljati šest ili sedam zasebnih vrsta.
Kako su naučnici to otkrili
Herpetolog Chan Kin Onn i saradnici analizirali su uzorke žaba prikupljene širom planinskih kišnih šuma Malezijskog Borneoa. Ispitivali su više od 13.000 gena iz genomâ tih životinja i utvrdili da se uzorci grupišu u više genetskih klastera. Prema studiji objavljenoj 14. januara u časopisu Systematic Biology, autori su zaključili da se šest ili sedam od tih klastera mogu tretirati kao posebne vrste.
„Nije reč o jednoj vrsti. Ali nije ni o 18 vrsta,“ rekao je Chan, podsećajući da su ranije genetske analize sugerisale i do 18 potencijalnih linija.
Kriptične vrste i 'siva zona' specijacije
Ove žabe spadaju među takozvane kriptične vrste — vrste koje izgledaju gotovo identično, a ipak su genetski različite. Napredak u sekvenciranju DNK omogućio je da primerci već poznati nauci pokažu skrivenu raznolikost.
Ipak, studija je pokazala i značajan protok gena između populacija. To znači da granice između grupa nisu uvek jasne i da postoji „siva zona“ specijacije: postepeni proces razdvajanja, a ne nagla pojava potpuno izolovanih vrsta.
Širi značaj
Otkrivanje višestrukih vrsta u okviru jedne „poznate“ vrste ima dalekosežne implikacije. Ranije procene broja vrsta na Zemlji (oko 8,7 miliona) mogu značajno potcenjivati stvarnu raznolikost — moderni modeli koji uzimaju u obzir kriptične vrste daju procene i do stotinama puta veće, pa bi ukupan broj mogao dostići milijarde.
To ima neposredne posledice za zaštitu prirode: globalna studija iz 2023. pokazala je da su dve od pet vrsta vodozemaca ugrožene, što ih čini najrizičnijom grupom kičmenjaka. Ako mnogo „skrivenih“ vrsta ostane neimenovano, one mogu izumreti pre nego što budu prepoznate.
Balans između taksonomije i zaštite
Chan upozorava i na drugu opasnost — preterano raslojavanje vrsta (taxonomic splitting) može otežati donošenje odluka o tome šta zaštititi, jer su resursi ograničeni. Zato naučnici nastoje da kombinuju genetske podatke sa ekologijom, morfologijom i ponašanjem kako bi prioriteti zaštite bili utemeljeni i efikasni.
Zaključak
Studija o borneanskim fanged žabama je primer kako suvremene genomike može promeniti naše razumevanje biodiverziteta — ali i podsetnik da priroda često ne prati jasne linije koje bismo želeli da vidimo. Precizno prepoznavanje vrsta je ključno za nauku i zaštitu, ali zahteva promišljenu primenu novih metoda i balansiranje prioriteta.
Pomozite nam da budemo bolji.
