Petrovačka cesta 1995: Zašto je Važno Da Hrvatski Piloti Budu Osluženi, Pa I U Odsustvu

Napad hrvatskih MIG-ova na kolonu izbeglica na Petrovačkoj cesti 7. avgusta 1995. iznova otvara pitanja o odgovornosti, pravdi i sećanju. Na licu mesta poginulo je 10 civila, među njima četvoro dece; još dvoje ranjenih je kasnije preminulo u Srbiji, uključujući trudnicu Vedranu Stjelu, koja je umrla tokom porođaja. U napadu su poginuli i njen suprug i svekar, a Vedrana i njihova trogodišnja ćerka Aleksandra bili su ranjeni.

Istraga, obuhvat i žrtve

Predmet obuhvata i sličan napad 8. avgusta 1995. na Prijedorskoj cesti, kada su takođe raketirani civili. U obe akcije nastradale su čitave porodice sa Korduna — među žrtvama su porodice Stjela, Rajić, Vuković i Drča (između ostalih, baka Dara i njen unuk Jovica).

Istraga i sudski postupci

Istragu je prvobitno vodilo Sarajevo jer se događaj odigrao na teritoriji Bosne i Hercegovine, ali optužnica nije podignuta. Godinama su trajali nesuglasice i čekanja — navodno i zbog očekivanja da Hrvatska preda imena pilota. Kada se pokazalo da to neće biti slučaj, postupak je pripremljen u Beogradu: Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu 2022. godine, potvrđenu u junu iste godine.

Suđenje četvorici oficira, optuženim po komandnoj odgovornosti, počelo je u martu prethodne godine. Dvoje optuženih su komandanti baza (Pleso kod Zagreba i aerodrom u Puli), a druga dvojica su komandanti eskadrila. Do sada je održano osam ročišta, a sledeće je zakazano za kraj aprila.

Zašto je presuda bitna

Osim krivičnog aspekta, proces ima veliki simbolički i moralni značaj za porodice žrtava. Direktor Dokumentaciono‑informacionog centra Veritas Savo Štrbac ističe da je važno da glas žrtava i njihovih porodica bude javan — svedočenja su već počela i očekuje se da će se tokom leta oglasiti i članovi porodice Drča.

"Važno je da dođemo do osuđujuće presude, ali isto tako da se čuje sve što porodice nastradalih imaju da kažu." — Savo Štrbac

Pravni izazovi i međunarodne implikacije

Zagreb ne priznaje postupak u Srbiji i tvrdi da su piloti delovali u skladu sa Ženevskom konvencijom. Ipak, postoje međunarodni pravni instrumenti koji bi, u slučaju osuđujuće presude, mogli ograničiti slobodu kretanja optuženih — evropski nalog za hapšenje (ako Srbija postane članica EU) i Interpolove poternice. Štrbac podseća da su evropski nalozi agilan alat (realizuju se u okvirnom roku od mesec i po dana) i da su već postojali primeri izručenja po evropskim nalozima.

Zasto je važno postupati brzo

Odlaganja u podizanju optužnica i odlučivanju o suđenju u odsustvu koštala su gubitka dragocenih svedoka — dvojica teških povređenih svedoka su preminula u periodu čekanja. Brzina istrage i suđenja je od presudnog značaja i za istinu i za pravdu.

Zaključak

Petrovačka cesta ostaje bolan simbol neprocesuiranih zločina tokom ratova 1990-ih. Suđenje u Beogradu je prilika da se utvrdi odgovornost, da žrtve dobiju glas i da se, makar delimično, zadovolji očekivanje pravde. Konačan ishod još nije poznat, ali za porodice žrtava svaka izgovorena reč na sudu predstavlja važan korak ka istini.