Rat u Iranu i poremećaji u transportu fosilnih goriva ponovo skreću pažnju na ranjivost globalnog energetskog sistema. UN i neki stručnjaci tvrde da su domaće obnovljive energije danas jeftinije i otpornije na blokade, dok skeptici podsećaju na povratak uglja posle 2022. Istovremeno, vojne operacije i sam rat dodatno povećavaju emisije gasova staklene bašte.
Rat u Iranu Potresa Energetski Sistem — Da Li Kriza Podstiče Prelaz Na Obnovljive Izvore?
Large fire and plume of smoke is visible after, according to the authorities, debris of an Iranian intercepted drone hit the Fujairah oil facility, in Fujairah, United Arab Emirates, Tuesday, March 3, 2026. (AP Photo/Altaf Qadri)(ASSOCIATED PRESS)
Rat u Iranu i prateći poremećaji u snabdevanju energijom ponovo otvaraju pitanje: hoće li države iz sopstvenih bezbednosnih interesa ubrzati prelaz na domaće obnovljive izvore umesto da se oslanjaju na uvoz fosilnih goriva?
Zašto je ovo važno
Bombardovanja rafinerija, poremećaji u transportu nafte i ukapljenog prirodnog gasa i nagli skokovi cena goriva pokazuju koliko je globalni energetski sistem ranjiv kada je oslonjen na koncentrisane izvore fosilnih goriva. To podstiče raspravu o tome da li energetska sigurnost i nacionalni interesi mogu ubrzati prelazak na solar, vetar i druge domaće tehnologije.
Smoke rises from an earlier Israeli airstrike in Dahiyeh, Beirut's southern suburbs, Lebanon, Friday, March 6, 2026. (AP Photo/Hussein Malla)(ASSOCIATED PRESS)
Argumenti za brži prelaz
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres ističe da je „domaća obnovljiva energija nikada nije bila jeftinija, dostupnija ili skalabilnija“ i da resursi čiste energije „ne mogu biti blokirani niti upotrebljeni kao oružje.“
"U prošlim naftnim šokovima zemlje su imale malo izbora sem da trpe posledice. Sada postoji izlazna traka." — António Guterres
Za zemlje koje zavise od uvoza energenata kroz tanker-transport, kao što su Japan i Južna Koreja, nestabilnost isporuka je ozbiljan podsticaj za diversifikaciju i ulaganje u domaće obnovljive izvore.
This satellite image provided by Vantor shows an overview of damage after a drone attack to Ras Tanura oil refinery, in Saudi Arabia, Monday, March 2, 2026. (Satellite image ©2026 Vantor via AP)(ASSOCIATED PRESS)
Skepticizam i opasnost od povratka uglju
Mnogi analitičari podsećaju na iskustvo nakon ruske invazije na Ukrajinu, kada su neke evropske države u početku posegnule za ugljem i drugim fosilnim rešenjima da bi premostile energetski deficit. Stručnjaci upozoravaju da ratna panika može dovesti do kratkoročnih, prljavijih rešenja umesto dugoročnog zaokreta ka niskougljeničnoj ekonomiji.
"Samo puka želja," rekao je Rob Jackson sa Stanforda o ideji da će svetska politika brzo promeniti kurs isključivo zbog konflikta.
Emisije i uloga vojski
Nezavisno od energetskih politika, same ratne operacije povećavaju emisije: pre sukoba već je procenjeno da vojske sveta doprinose oko 5,5% globalnih gasova koji zagrevaju atmosferu — više od većine država. Borbene operacije i intenzivna upotreba vazduhoplovstva i logistike značajno povećavaju emisije u kratkom roku.
A person rides a scooter behind the gasoline price board of a gas station in San Francisco, Thursday, March 5, 2026. (AP Photo/Jeff Chiu)(ASSOCIATED PRESS)
Šta mogu da očekuju zemlje i regioni
Ukupni ishod zavisi od političkih odluka: dok neki mogu podesiti politiku i podstaći domaće investicije u obnovljive izvore, drugi će kratkoročno posegnuti za dostupnijim fosilnim gorivima, uključujući ugalj. Za zemlje regiona koje zavise od uvoza energenata i za potrošače, ova kriza je podsetnik na važnost energetske otpornosti i diversifikacije izvora.
Zaključak: Konflikt u Iranu može biti dodatni podsticaj za ubrzanje prelaza na obnovljive izvore u nekim državama, ali istorija i trenutni energetski pritisci pokazuju da postoji realan rizik od povratka ka prljavijim rešenjima ukoliko prioritet postane kratkoročna sigurnost snabdevanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
