Studija na pacovima pokazuje da jednokratna izloženost fungicidu vinclozolinu tokom trudnoće može povećati rizik od bolesti u narednih 20 generacija. Epigenetski efekti su trajni i intenzivirali su se u kasnijim generacijama, sa porastom smrtnosti porodilja i legala. Iako je studija rađena na životinjama, nalazi nagoveštavaju moguće implikacije za ljudsko zdravlje i podstiču razvoj preventivnih medicinskih pristupa.
Jedna Izloženost Vinclozolinu Tokom Trudnoće Povećava Rizik Od Bolesti U Sledećih 20 Generacija Pacova
(Yevgen Timashov/Getty Images)
Nova studija pokazuje da je jednokratna izloženost fungicidu vinclozolinu tokom trudnoće povezana sa povećanim rizikom od različitih bolesti kod potomstva kroz 20 uzastopnih generacija pacova. Efekti su bili trajni i, što je zabrinjavajuće, težina zdravstvenih problema se povećavala u kasnijim generacijama.
Glavni nalazi
Istraživači su pratili lozu pacova čiji su preci bili izloženi vinclozolinu samo jednom tokom gestacije. Prvobitno su dokumentovali uticaj kroz 10 generacija; u nastavku istraživanja su pratili iste linije do 20 generacija i zabeležili sličan, uporan obrazac oboljenja.
Pogođeni su bubrezi, prostata, testisi i jajnici, među drugim organima, a od 15. generacije nadalje autoriteti su zabeležili porast učestalosti bolesti i značajan porast smrtnosti porodilja i legala.
Sarah De Santos, an undergraduate research assistant, and Michael Skinner work together in the laboratory. (WSU)
"Ova studija zaista pokazuje da ovo neće nestati. Moramo nešto preduzeti," kaže koautor Michael Skinner, profesor biologije na Washington State University.
Mehanizam: epigenetska transgeneracijska naslednost
Autori objašnjavaju da se radi o epigenetskim promenama u germlajnu — liniji ćelija koja daje spermatozoide i jajne ćelije. Te promene ne menjaju osnovni DNK kod, ali utiču na ekspresiju gena i mogu se prenositi na potomstvo bez direktne mutacije.
Kada je trudna ženka izložena štetnoj supstanci, izložen je i fetus, ali i germlajn unutar fetusa; odatle efekti mogu zahvatiti više narednih generacija. Istraživanja su pokazala da nasledni rizik ponekad može prevazići opasnost od neposredne, direktne izloženosti.
Implikacije za ljude i ograničenja
Rezultati na modelu pacova ne dokazuju direktno isti efekat kod ljudi, ali predstavljaju snažan signal. Autori napominju da su u ljudskim uzorcima već uočene epigenetske promene slične onima u životinjskim modelima, kao i da stope hroničnih bolesti rastu u periodu povećane upotrebe pesticida i sintetičkih hemikalija.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Za ljude bi 20 generacija moglo da se protegne i pola milenijuma, pa su neposredne posledice teže merljive. Ipak, epigenetska istraživanja već su dovela do identifikacije biomarkera za oko 10 sklonosti ka bolestima, što otvara prostor za preventivne medicinske pristupe koji ciljaju na odlaganje ili sprečavanje razvoja bolesti.
Zaključak i preporuke
Studija, objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences, upozorava da efekti hemijskih zagađivača mogu biti dugotrajni i nasledni. Autori pozivaju na dalje istraživanje, oprez pri upotrebi pesticida i razmatranje epigenetskih markera u strategijama javnog zdravlja i preventivne medicine.
Ograničenja: nalazi su izvedeni iz istraživanja na pacovima i ne predstavljaju neposredan dokaz istog efekta kod ljudi; potrebna su dodatna istraživanja i epidemiološke studije kod ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
