Nova analiza u Geophysical Research Letters pokazuje da je tempo globalnog zagrevanja počeo da se ubrzava oko 2013/2014. godine nakon što su iz podataka isključeni efekti prirodnih faktora. Prosečna stopa rasta porasla je sa 0,2°C po deceniji (1970–2015) na 0,35°C u poslednjoj dekadi, pri čemu autori navode >98% statističke sigurnosti. Ubrzanje već utiče na ekstremne vremenske pojave, a njegovo zaustavljanje zahteva dostizanje nulte emisije CO2.
Nova studija: Globalno zagrevanje se ubrzava od 2013/2014 — ljudski faktori presudni
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Geophysical Research Letters otkriva da se tempo globalnog zagrevanja ubrzao oko 2013.–2014. godine nakon što su autori uklonili procenjeni uticaj prirodnih faktora iz ključnih temperaturnih podataka.
Kako su istraživači došli do ovog zaključka
Autori studije primenili su metodu za smanjenje šuma kako bi filtrirali efekte nenadležnih (prirodnih) faktora — kao što su El Niño, vulkanske erupcije i solarne varijacije — u pet glavnih skupova podataka koje naučnici koriste za praćenje globalnih prosečnih temperatura. Nakon tog prilagođavanja, identifikovano je jasno ubrzanje trenda zagrevanja početkom poslednje dekade.
Ključni nalazi
- Prosečna stopa porasta temperature iznosila je približno 0,2°C po deceniji (1970–2015).
- U poslednjoj dekadi ta stopa je porasla na oko 0,35°C po deceniji — skoro dvostruko brže u odnosu na raniji period.
- Autori navode da je ubrzanje detektovano sa preko 98% statističke sigurnosti i da ga ne pokreću izolovani „outlier“ događaji.
NOAA: Zbog ogromne mase i toplotnog kapaciteta okeana, potrebno je mnogo dodatne toplote da bi se prosečna površinska temperatura pomerila i za malu vrednost — pa i mali skokovi imaju veliki značaj.
Posledice i širi kontekst
Ubrzano zagrevanje već ima praktične posledice: intenzivniji ciklusi isparavanja pojačavaju ekstremne vremenske pojave — talase vrućine, lokalno ekstremne padavine i snežne anomalije, razorne poplave i pojačane šumske požare. The Guardian navodi da je ovo ubrzanje veće nego što su naučnici zabeležili od kada se sistematski mere temperature (od 1880. godine).
Nezavisni stručnjaci, poput Zeke Hausfather-a iz Berkeley Earth, ističu da raste složen konsenzus da se planeta zagreva brže nego ranije i da je ubrzanje detektabilno.
Šta može da se učini
Autori rada podsećaju da je obuzdavanje trenda pod našom kontrolom: studije ukazuju da će globalno zagrevanje prestati otprilike u vreme kada čovečanstvo dostigne nulte emisije CO2, ali da se uticaji teško obaraju unazad. Pojedinačne mere — kao što su korišćenje javnog prevoza ili prelazak na električna vozila — mogu doprineti smanjenju emisija, ali su sistemska rešenja i pritisak na donosioce politika ključni za promene na širokom nivou.
Izvori: Geophysical Research Letters; izveštaj u The Guardian; komentari NOAA i Berkeley Earth.
Pomozite nam da budemo bolji.
