Studija istraživača sa ETH Zürich objavljena u Nature Geoscience pokazuje da do 40% CO2 emisija iz jezera Mai Ndombe i Tumba potiče iz tresetnih naslaga stare oko 3.000 godina. Drevni ugljenik koji je bio „zaključan“ u tresetu sada se oslobađa, što može doprineti destabilizaciji globalne klime. Autori pozivaju na dodatna istraživanja jer je basen Konga slabo proučen i ključan za globalni ciklus ugljenika.
Naučnici Upozoravaju: Drevni Ugljenik Iz Treseta Basena Konga Curí Iz Dva Jezera
Photo Credit: iStock
Povećanje temperatura i promena klimatskih obrazaca ugrožavaju biodiverzitet i stabilnost klime globalno. Novi izveštaj istraživača sa ETH Zürich objavljen u časopisu Nature Geoscience upozorava da dva jezera u basenu Konga oslobađaju drevni ugljenik iz okolnih tresetišta.
Šta je otkriveno?
Istraživači su utvrdili da do 40% emisija ugljen-dioksida (CO2) iz jezera Mai Ndombe i Tumba potiče iz tresetnih naslaga starijih od oko 3.000 godina. To ukazuje da su rezerve ugljenika koje su dugo bile «zaključane» u tresetu sada u određenoj meri izložene i emituju se u atmosferu.
„Bili smo iznenađeni što drevni ugljenik izlazi putem jezera,“ rekao je Travis Drake, vodeći autor studije. „Rezervoar ugljenika, da tako kažemo, curi — iz njega izlazi drevni ugljenik,“ dopunio je koautor Matti Barthel.
Zašto je to važno?
Treset nastaje nakupljanjem mrtvog biljnog materijala u vlažnim uslovima i predstavlja jedan od najvećih prirodnih rezervoara ugljenika. Iako tresetišta u basenu Konga pokrivaju relativno malu površinu kopna (oko 0,3%), njihov uticaj na globalni ciklus ugljenika je veliki. Povratak velikih količina starog ugljenika u atmosferu može dodatno ubrzati promene klime.
Kontekst i slična upozorenja
Ovo istraživanje se uklapa u niz upozorenja iz jezerskih ekosistema širom sveta: studije su zabeležile potamnjivanje ("brownification") u jezerima na Grenlandu posle intenzivnih perioda toplote i padavina, što smanjuje njihovu sposobnost skladištenja ugljenika. Takođe, jezero Superior beleži jedno od najbržih zagrevanja među velikim jezerima, praćeno cvetanjem algi koje menja lokalne ekosisteme.
Šta dalje?
Autori ističu da je basen Konga među najmanje proučavanim šumskim i močvarnim regionima, te su potrebna dodatna, dugoročna istraživanja da bi se razjasnili mehanizmi ispuštanja drevnog ugljenika i procenili potencijalni klimatski efekti. Praćenje, bolje mapiranje tresetišta i integrisane klimatske politike ključni su za razumevanje i ublažavanje rizika.
Zaključak: Studija sa ETH Zürich naglašava da lokalni procesi u manje istraženim regionima mogu imati globalne posledice. Hitno su potrebni dodatni podaci i međunarodna saradnja kako bi se procenio uticaj i razvile efikasne mere zaštite.
Pomozite nam da budemo bolji.
