Nova runda sukoba između Hezbollaha i Izraela ponovo je potresla Liban: hiljade porodica su raseljene, a među šiitskim zajednicama pojavile su se retke, ali sve glasnije javne kritike prema vojnoj kampanji grupe.
Libanska majka dvoje dece probudila se pre zore kako bi spremila obrok za početak posta u ramazanu, ali su je prekinuli zvuci vazdušnih napada. Izraelski avioni su u južnom Libanu napadali mete za koje su vlasti tvrdile da su povezane s nedavnim ispaljivanjima raketa i dronova koje je izveo Hezbollah. Porodica je, kao i desetine hiljada drugih, brzinski krenula ka Bejrutu; put koji obično traje oko sat vremena taj dan je trajao 15.
A displaced man who fled Israeli airstrikes in Dahiyeh, Beirut's southern suburbs, sleeps at Martyrs' Square in downtown Beirut, Lebanon, Saturday, March 7, 2026. (AP Photo/Bilal Hussein)(ASSOCIATED PRESS)
„Protiv sam davanja izgovora Izraelu“, rekla je 45-godišnja žena koja je govorila pod uslovom anonimnosti iz straha od odmazde. „Potpuno sam protiv odluke Hezbollaha da započne prvim udarom.“ Ona sada boravi sa suprugom, decom i svekrvom u školi pretvorenoj u prihvatni centar.
Šteta, raseljavanje i sećanje na prethodni rat
Stotine hiljada stanovnika južnog Libana, istočne doline Bekaa i južnih predgrađa Bejruta napustile su svoje domove nakon upozorenja da će njihova naselja biti meta udara. Shiitske zajednice koje su teško stradale u proteklom sukobu i dalje osećaju posledice: poslednji rat između Izraela i Hezbollaha odneo je više od 4.000 života u Libanu i prouzrokovao oko 11 milijardi dolara štete, navodi Svetska banka.
Displaced people fleeing Israeli airstrikes in Dahiyeh, Beirut's southern suburbs, sit in traffic on a highway in Beirut, Lebanon, Thursday, March 5, 2026. (AP Photo/Bilal Hussein)(ASSOCIATED PRESS)
Za mnoge kao što je Hussein Ali, koji je prodavac povrća iz Haret Hreika, ovo je drugi put u manje od dve godine da beži iz svog doma. Njegov prethodni stan je bio uništen u ranijim sukobima, a sada se boji da će se istorija ponoviti. „Niko nije želeo ovaj rat. Ljudi se još nisu oporavili od prethodnog sukoba“, kaže on dok živi u školskom prihvatilištu i oslanja se na humanitarnu pomoć.
Politička reakcija u Libanu
U znak pokušaja da uspostavi monopol na odlučivanje o ratu i miru, libanska vlada je 2. marta proglasila vojnu delatnost Hezbollaha nelegalnom — za to je glasalo 22 od 24 ministra u kabinetu; protiv su bili samo ministarski predstavnici Hezbollaha. Premijer Nawaf Salam izjavio je da je „odluka o ratu i miru isključivo u rukama države” i da se naređuje „neposredna zabrana svih vojnih aktivnosti Hezbollaha”.
A family flees Israeli airstrikes in Dahiyeh, Beirut's southern suburbs, riding a three-wheeled motorized vehicle known as a "tok-tok," on a highway in Beirut, Lebanon, Thursday, March 5, 2026. (AP Photo/Bilal Hussein)(ASSOCIATED PRESS)
Vojska je potom pojačala kontrolu i privela trojicu članova za koje je tvrdila da su na kontrolnom punktu prenosili oružje; oni su kasnije pušteni uz kauciju. Zvaničnici optužuju Hezbollah za česte jednostrane vojne akcije koje bi trebalo da budu pod državnom kontrolom.
Podrška, strah i podeljeno mišljenje
Iako su se ranije kritike Hezbollaha javno retko čule zbog straha od odmazde i zavisnosti mnogih siromašnih šiita od pomoći koju grupi ili njenim saveznicima pružaju, sada neki javno krive grupu za razaranja i raseljavanje. S druge strane, mnogi i dalje podržavaju udare, tvrdeći da su opravdane kao odgovor na, kako navode, izraelska kršenja primirja i napade na interese povezane s Iranom.
Displaced families fleeing Israeli airstrikes in southern Lebanon arrive at a school turned into a shelter, in Beirut, Lebanon, Monday, March 2, 2026. (AP Photo/Bilal Hussein)(ASSOCIATED PRESS)
„Kritika može imati visoku cenu i ne izražavaju svi ljudi svoje mišljenje“, kaže novinar Ali al-Amin, dodajući da mnogi koji žive u siromaštvu strahuju od gubitka pomoći.
Analitičari upozoravaju da iako se nezadovoljstvo javno pojavio, to ne znači nužno dubok raskol u bazi podrške Hezbollaha. Profesor Sadek Nabulsi podseća da su slični ispadi kritike postojali i tokom ranijih sukoba, ali da baza ostaje koherentna i strpljiva.
Ovo poglavlje sukoba počelo je 2. marta, kada je Hezbollah ispalio rakete i lansirao dronove prema Izraelu, dva dana nakon niza udara na ciljeve za koje su domaći i međunarodni izvori navodili da su povezani s napetostima u regionu. Hezbollah kaže da deluje i u ime Irana i kao odgovor na navodna kršenja primirja od strane Izraela, ali to opravdanje ne ublažava posledice za civilno stanovništvo koje plaća najveću cenu.
Šta sledi? Dok libanske vlasti pokušavaju da ograniče uticaj oružanog krila Hezbollaha, rizik od daljeg razaranja i novih talasa raseljavanja ostaje visok. Poruke iz Bejruta ukazuju na rastuću unutrašnju tenziju: između državnog pokušaja kontrole monopola sile i podrške koju Hezbollah i dalje ima među delom šiitskog stanovništva.
