Tim iz Las Cumbres Observatory i ATLAS pretrage proučio je superluminantnu supernovu primećenu u decembru 2024. i utvrdio da je izuzetnu svetlost izazvao magnetar — brzo rotirajuća neutronska zvezda sa snažnim magnetnim poljem. Magnetar je ubrzavao i izbacivao naelektrisane čestice u šireći oblak, pojačavajući sjaj. Oscilacije u svetlosti tumače se Lense‑Thirring precesijom diska materijala oko magnetara. Studija je objavljena u časopisu Nature.
Magnetar Otkriva Tajnu Superluminantne Supernove — Tim Potvrdio Izvor Ekstremnog Sjaja
Artist's conception of a magnetar surrounded by an accretion disk exhibiting Lense-Thirring precession, in this handout image released on March 11, 2026. Joseph Farah and Curtis McCully/Handout via REUTERS
VAŠINGTON — Supernova je eksplozija koja označava kraj života masivne zvezde i spada među najsjajnije pojave u svemiru. Manji broj njih je daleko snažniji od proseka — deset do sto puta intenzivniji — i nazivamo ih superluminantnim supernovama. Nova studija otkriva zašto su neke od njih toliko blistave.
Posmatranje koje je razotkrilo mehanizam
Supernova prvi put primećena u decembru 2024. u galaksiji udaljenoj oko milijardu svetlosnih godina proučavana je pomoću Las Cumbres Observatory (Kalifornija) i ATLAS pretrage u Čileu. Istraživači su zaključili da je izuzetnu svetlost proizveo magnetar — veoma kompaktna i brzo rotirajuća neutronska zvezda sa izuzetno jakim magnetskim poljem.
Kako magnetar pojačava sjaj
Tokom formiranja, magnetar se rotirao stotinama puta u sekundi i ubrzavao naelektrisane čestice koje je izbacivao u šireći oblak gasa i prašine. Taj dodatni dotok energije prema astronomima objašnjava zašto je supernova bila mnogo sjajnija od obične.
"Kada masivna zvezda iscrpi nuklearno gorivo, jezgro se sabije toliko da protoni i elektroni formiraju neutrone... Ako su uslovi pravi, novonastala neutronska zvezda — magnetar — preživi kolaps jezgra," rekao je Joseph Farah, vodeći autor studije iz Las Cumbres Observatory i UCSB.
Oscilacije sjaja i Lense-Thirring precesija
Za razliku od većine supernova koje se predvidivo obasjavaju i gasnu, ova supernova je pokazala talasaste oscilacije u svetlu tokom meseci. Tim objašnjava da su te neravnomernosti izazvane Lense‑Thirring precesijom — uvijanjem prostor‑vremena uzrokovanim brzim okretanjem magnetara. Deo materijala pao je u disk oko magnetara, koji se zbog precesije klimavo pomera i time menja način prenosa energije ka spoljašnjem oblaku.
Šta nije poznato
Istraživači još ne mogu tačno da odrede veličinu zvezde pre eksplozije, ali je verovatno bila vrlo masivna — desetine puta teža i stotine hiljada puta sjajnija od Sunca. Autori napominju i da je prva superluminantna supernova identifikovana 2006. godine (Andy Howell), a hipoteza da magnetari napajaju takve događaje potekla je 2010. Nova posmatranja, objavljena u časopisu Nature, daju snažnu potporu toj ideji.
Skala sjaja
Da bi se shvatio intenzitet: obična supernova bi bila daleko sjajnija od bilo kakvog ljudskog eksplozivnog događaja blizu Zemlje — Farah ilustrativno kaže da bi supernova bila svetlija od hidrogenske bombe detonirane "na vašem oku" za oko devet redova veličine. Superluminantna supernova posmatrana u ovom slučaju imala je ukupnu svetlost veću od izlaza cele naše Mlečne Staze.
(Izveštavao Will Dunham; uredila Rosalba O'Brien)
Pomozite nam da budemo bolji.
