Studija objavljena u Nature Ecology & Evolution pokazuje da je svako povećanje temperature okeana od 0,1°C po dekadi povezano sa padom ribljih populacija od oko 7,2%. Istraživanje je obuhvatilo 33.000 populacija na severnoj hemisferi (1993–2021) i ukazuje na godišnje padove biomase i do 19,8% u nekim regionima. Gubitak riba preti ekosistemima, ribarstvu i bezbednosti hrane; autori preporučuju zaštitu staništa, regulaciju zagađenja i prelazak na obnovljive izvore energije.
Naučnici UPOZORAVAJU: Zagrijavanje Mora Smanjuje Riblje Zalihe — 0,1°C Po Dekadi → ~7,2% Manje Riba
Photo Credit: iStock
Nova studija ukazuje da dugoročno zagrevanje okeana ozbiljno smanjuje brojnost morskih organizama i ugrožava ekosisteme i privredu koja zavisi od mora.
Ključni nalazi
Rad objavljen u časopisu Nature Ecology & Evolution i predstavljen u izveštaju The Guardian pokazuje da je za svako povećanje temperature okeana od 0,1°C po dekadi zabeležen pad ribljih populacija od oko 7,2%. Istraživači su analizirali godišnje promene u 33.000 populacija morskih organizama na severnoj hemisferi u periodu 1993–2021.
"Pad od 7,2% za svako 0,1°C po dekadi možda zvuči malo," rekao je Shahar Chaikin, vodeći autor studije i morski ekolog, "ali kumulativno, kroz vreme i preko čitavih okeanskih basena, predstavlja zapanjujući i duboko zabrinjavajući gubitak morskog života."
Autori takođe navode da je dugoročno zagrevanje povezano sa godišnjim padom biomase koji u nekim regionima može dostići i do 19,8%. To ukazuje na značne prostorne i vremenske varijacije, ali i na potencijalno velike lokalne gubitke resursa.
Kako gubitak riba utiče na ekosisteme i ljude
Ribe predstavljaju jedno od najvećih bioloških skladišta ugljenika među životinjskim vrstama i igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže hranidbenih mreža. Njihov pad može dovesti do:
- Ravnotežnih poremećaja u lancima ishrane (i u moru i na kopnu — ptice, sisari, gmizavci koji se hrane ribom)
- Gubitka usluga staništa — kontrola rasta algi, ispaša na koralnim staništima, mešanje sedimenta
- Uticaja na morske biljke koje dobijaju hranljive materije iz ostataka riba
- Ekonomskih posledica za ribarstvo: smanjenje ulova, zatvaranje firmi i rast cena morske hrane
Mere i rešenja
Autori i stručnjaci ukazuju da će ublažavanje štete zahtevati kombinaciju lokalnih i globalnih akcija:
- Zaštita i obnova staništa (zaštićena područja, održivo upravljanje ribolovom)
- Regulacija zagađenja iz pomorskog saobraćaja — primerice inicijative poput Scrubber Water Action Group koju podržava Clean Arctic Alliance
- Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz prelazak na čiste, obnovljive izvore energije (vetar, sunce i dr.)
- Povećanje istraživanja i monitoringa kako bi se pratili lokalni i globalni trendovi i pravovremeno reagovalo
Zaključak: Studija upozorava da čak i naizgled mala, postepena promena temperature može imati veliki kumulativni uticaj na morske ekosisteme i ljude koji od njih zavise. Potrebne su hitne, koordinisane mere kako bi se ublažile posledice i zaštitili resursi.
Pomozite nam da budemo bolji.
