Studija Univerziteta u Nottinghamu pokazuje da majke i deca sinhronizuju moždanu aktivnost tokom zajedničke igre, bez obzira na to da li razgovaraju na maternjem ili ne‑maternjem jeziku. Istraživanje je obuhvatilo 15 bilingvalnih parova i koristilo fNIRS merenja prefrontalnog kortiksa i temporoparijatalnog spoja. Sinhronizacija je bila jača u prefrontalnom korteksu, a jezička distanca roditelja nije značajno umanjila ovaj efekat. Autori ističu potrebu za većim studijama koje bi razdvojile verbalne i neverbalne uticaje.
Majke i Deca Sinhronizuju Mozak Tokom Igre — Čak I Na Ne‑Maternjem Jeziku
(OR Images/DigitalVision/Getty Images)
Nova studija Univerziteta u Nottinghamu otkriva da majke i njihova deca pokazuju usklađenu moždanu aktivnost dok se igraju zajedno, bez obzira na to govore li na maternjem jeziku ili na ne‑maternjem (engleskom). Rezultati pokazuju da „mozak‑po‑vezi“ (interbrain synchrony) opstaje i kada roditelji koriste jezik koji im nije prvi.
Kako je studija sprovedena
Istraživači su pratili 15 bilingvalnih parova majka–dete u laboratorijskim uslovima tokom tri uslova: zajednička igra na maternjem jeziku, zajednička igra isključivo na engleskom i nezavisna, tiha igra dok su učesnici razdvojeni paravanom. Majke i deca nosili su fNIRS kape (funkcionalna near‑infrared spektroskopija) koje su beležile aktivnost u prefrontalnom korteksu i temporoparijatalnom spoju — regijama povezanim sa izvršnim funkcijama, socijalnom kognicijom i jezikom.
The play conditions (A and B), and the fNIRScap (C). (Papoutselou et al.,Front. Cognit., 2026.)
Glavni nalazi
fNIRS zapisi pokazali su značajno povećanje moždane sinhronizacije tokom zajedničke igre u odnosu na nezavisnu igru, i to bez obzira na korišćeni jezik. Efekat je bio naročito jak u prefrontalnom korteksu, koji je uključen u donošenje odluka i koordinaciju ponašanja, dok je sinhronizacija u temporoparijatalnom spoju bila slabija.
"Govornici na drugom jeziku često prijavljuju osećaj emocionalnog distanciranja kada koriste svoj ne‑maternji jezik, što može uticati na način na koji izražavaju naklonost, disciplinu ili empatiju u interakcijama sa decom," objašnjavaju autori.
Ipak, taj osećaj jezičnog rastojanja nije dovoljno jak da potisne neuralnu sinhronizaciju koja je važna za kvalitet odnosa i usklađivanje ponašanja roditelja i deteta.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Zašto je ovo važno
Studija doprinosi razumevanju kako dvojezičnost utiče na društvenu i emocionalnu povezanost: pokazuje da govor na ne‑maternjem jeziku ne mora narušiti temeljnu neuralnu komunikaciju između bliskih osoba. To je značajno za porodice u kojima se svakodnevno koriste više jezika, kao i za prakse ranog razvoja i obrazovanja.
Ograničenja i smernice za buduća istraživanja
Uzorak je bio mali (15 parova), pa su potrebne veće i raznovrsnije studije. Autori predlažu uključivanje porodica sa roditeljima koji su manje fluentni u ne‑maternjem jeziku, dece koja su drugi jezik naučila kasnije, kao i merenja koja razdvajaju uticaj verbalne od neverbalne komunikacije (gledišta, geste, dodiri). Takođe je korisno uporediti sinhronizaciju u različitim tipovima bliskih i udaljenijih odnosa (npr. dete–nastavnik, dete–neznanac).
Rad je objavljen u časopisu Frontiers in Cognition.
Napomena: Iako istraživanje donosi optimistične zaključke, treba ga tumačiti obazrivo dok ne dobijemo podatke iz većih i reprezentativnijih uzoraka.
Pomozite nam da budemo bolji.
