Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu genetski su modifikovali E. coli da razlaže PET plastične flaše i pretvara ih u levodopu, lek za Parkinsonovu bolest. Studija u Nature Sustainability pokazala je da se iz jedne flaše može dobiti više od 100 doza. Tim radi na skaliranju procesa sa farmaceutskim kompanijama, a ista tehnologija je već korišćena za proizvodnju paracetamola i arome vanile.
Plastične flaše preradom u lek: naučnici pretvorili PET u levodopu za Parkinsonovu bolest
It is believed to be the first time a natural biological process has been used to turn plastic waste into a treatment for a neurological disease - Alamy Stock Photo/Levodopa, the most common Parkinson's medication
Naučnici sa Univerziteta u Edinburgu razvili su način da iskorišćene plastične flaše pretvore u levodopu — najčešći lek za Parkinsonovu bolest. Tim je genetski modifikovao bakteriju E. coli da razlaže PET (polietilen-tereftalat) iz ambalaže i koristi njegove gradivne jedinice za biosintetu levodope.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Sustainability, proces počinje hemijskim razlaganjem PET otpada do tereftalne kiseline, koja se zatim u fermentoru transformiše u levodopu kroz niz bioloških reakcija koje pokreću inženjerski modifikovane bakterije.
„Ovo deluje kao tek početak”, rekao je prof. Stephen Wallace, vođa studije. „Zamisli flašu koja je pre 24 sata bila odbačena na ulici u Edinburgu, a sada može pomoći u ublažavanju simptoma te teške bolesti.”
Autori navode da su iz jedne standardne plastične flaše uspeli da dobiju više od 100 doza levodope, što otvara mogućnost razvoja industrije koja bi otpad pretvarala u vredne proizvode — od farmaceutika do aroma i hemikalija.
The process of converting plastics into drugs has been likened to making alcohol from sugar - Getty Images
Zašto je ovo važno
Levodopa se u mozgu pretvara u dopamin i smanjuje simptome Parkinsonove bolesti, kao što su ukočenost, drhtanje i usporeni pokreti. Trenutna proizvodnja levodope u velikoj meri zavisi od sirovina dobijenih iz fosilnih goriva; novi postupak ima potencijal da smanji taj ekološki otisak koristeći ugljenik iz otpada.
Tim radi u novoosnovanom "Carbon-Loop Sustainable Biomanufacturing Hub" na Univerzitetu u Edinburgu i već sarađuje sa farmaceutskim kompanijama kako bi proces skalirali za industrijsku proizvodnju. Ista tehnologija je, kako navode istraživači, već primenjena za proizvodnju paracetamola, arome vanile, pa čak i parfema dobijenog od fatberga (masne naslage iz kanalizacije).
Mogući izazovi i budućnost
Pre nego što se proces primeni u širokoj upotrebi, potrebne su dodatne studije radi optimizacije prinosa, proveravanja bezbednosti, regulatornih odobrenja i procene ekonomičnosti skaliranja. Ipak, istraživanje pokazuje kako bi biotehnologija mogla preoblikovati zamisao o otpadu i stvoriti novu granu održive proizvodnje — tzv. bio-upcycling.
Dr Liz Fletcher iz Industrial Biotechnology Innovation Centre istakla je da „pretvaranje plastičnih flaša u lek nije samo kreativan pristup reciklaži, već primer kako procesi koji se oslanjaju na prirodu mogu doneti stvarne koristi ljudskom zdravlju”.
Pomozite nam da budemo bolji.
