Sažetak: Arheološki, paleontološki i genetski dokazi pokazuju da rani ljudi tokom paleolitika nisu bili isključivo mesojedi. Mikroskopski tragovi i alati za preradu ukazuju na redovan unos semenki, gomolja i drugih biljnih namirnica. Gen AMY1 i analize zubnog kamenca potvrđuju adaptacije na skrob stotinama hiljada godina pre poljoprivrede. Istraživači predlažu Broad Spectrum Species Hypothesis — ljudi su oduvek bili fleksibilni omnivori.
Paleolitska dijeta nije postojala — rani ljudi nisu živeli samo od mesa
Early Humans Weren’t Actually on The Paleo DietAlexRaths - Getty Images
Popularna slika "pećinskog čoveka" sa ogromnim komadom mesa na tanjiru snažno je ukorenjena u kulturi — ali arheološki i genetski dokazi ne podržavaju ideju da su naši preci bili hiperkarnivori. Pregled studija koje su sproveli istraživači sa Australian National University i University of Toronto Mississauga menja tu priču: rani hominini i ljudi bili su prilagodljivi omnivori, koji su redovno koristili i biljne izvore hrane.
Šta kažu dokazi?
Mikroskopski ostaci (npr. fitoliti, prašina od biljaka i pelletizirani delovi biljnih vlakana) pronađeni su na lokalitetima gde su nađeni i ljudski ostaci i dokazi o lovu. Semenke, orašasti plodovi, gomolji, žitarice, voće i povrće ostavljali su tragove koji dokazuju regularnu konzumaciju biljaka.
Prerada biljaka je dokumentovana: alati za tučenje i mlevenje, oštećenja na zubima i tragovi toplinske obrade ukazuju da su ljudi obrađivali tvrde i škrobne biljke kako bi ih lakše žvakali, varili i otklanjali toksine.
Genetika i fiziologija
Gen AMY1, koji kodira pljuvačnu amilazu (enzim za razgradnju skroba), pokazuje dupliciranja koja prethode razdvajanju linija koje vode ka modernim ljudima, neandertalcima i denisovancima. Nalazićuje varijantu AMY1 kod nekoliko neandertalskih i denisovskih uzoraka i potvrđuju da je prilagođavanje na skrob postojalo stotinama hiljada godina pre pojave poljoprivrede.
Postoji i praktičan razlog zašto ljudi ne bi mogli preživeti samo na nemasnom proteinu: ljudska fiziologija ograničava koliko proteina jetra može bezbedno preraditi; prekomeran unos proteina može izazvati tzv. "protein poisoning" (akumulacija amonijaka i slobodnih aminokiselina) koji dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.
“Ovaj fokus na životinje i lov u paleolitiku delimično je posledica pristrasnosti arheološkog zapisa, uključujući veću vidljivost životinjskih ostataka u odnosu na biljne.” — Journal of Archaeological Research
Nova interpretacija: Broad Spectrum Species Hypothesis
Na osnovu sinteze arheoloških i genetskih podataka autori predlažu Broad Spectrum Species Hypothesis: u evolucijskoj liniji Homo roda nikada nije postojala dugotrajna faza hiperkarnivorstva. Umesto toga, naši preci su bili promiskuitetni i fleksibilni u izboru hrane, oslanjajući se na kombinaciju masti, skroba i proteina u skladu sa dostupnošću resursa.
Zaključak: Rani ljudi su bili svejedi i ekonomski snalažljivi u izboru hrane — biljke su igrale značajnu i ranu ulogu u ljudskoj ishrani, mnogo pre pojave poljoprivrede.
Pomozite nam da budemo bolji.
