DNK analiza ovčjih ostataka iz Arkaima otkriva prisustvo Yersinia pestis pre oko 4.000 godina, što ukazuje da je kuga pogodila i stoku u Bronzanom dobu. Nalaz podržava ideju da su ljudi, stoka i neke još neidentifikovane divlje vrste činili dinamičan sistem širenja bolesti. Iako raniji bronzani sojevi nisu imali gen potreban za prenos putem buva, prisustvo bakterije u stoci menja dosadašnje teorije o putevima širenja.
Kuga U Ovci Stare 4.000 Godina Otkriva Neočekivan Put Širenja U Bronzanom Dobu
Experts Found the Black Plague in an Ancient Sheepgollykim - Getty Images
Analiza DNK ostataka ovce pronađene u arheološkom lokalitetu Arkaim otkriva prisustvo bakterije Yersinia pestis pre oko 4.000 godina, što menja dosadašnje shvatanje načina na koji se kuga širila tokom Bronzanog doba.
Šta su istraživači pronašli
Naučni tim je detektovao fragmente DNK bakterije Y. pestis u uzorcima stoke iz naseobine Sintashta, na jugu Uralskih planina (današnja granica Rusije i Kazahstana). Većina pronađenih fragmenata bila je izuzetno kratka, ponekad i svega ~50 baznih parova, što je otežavalo analize i zahtevalo stroge kontrole protiv moguće kontaminacije iz tla.
Zašto je otkriće važno
Ranija istraživanja, uključujući studiju iz 2015. godine objavljenu u časopisu Cell, pokazala su da rani sojevi Y. pestis iz Bronzanog doba nisu imali gen ymt (Yersinia murine toxin), koji omogućava bakteriji da opstane u crevima buva i time koristi buve kao vektore. Zbog toga su naučnici pretpostavljali da se tada kuga prenosila pretežno kapljičnim putem, kontaminiranom hranom ili direktnim kontaktom.
Pronalazak DNK kuge u ovčjim ostacima sada otvara mogućnost da je stoka igrala ulogu u prenošenju ili širenju bolesti između udaljenih zajednica — naročito u kontekstu Sintashta kulture, čija je mobilnost, stočarstvo i jahačka tehnika olakšavala kontakte između ljudi i životinja na velikim udaljenostima.
"Bili smo iznenađeni — ovo je prvi put da rekonstrušemo genom Yersinia pestis iz ne-ljudskog uzorka", rekao je Taylor Hermes iz Univerziteta Arkansas.
Šta se još ne zna
Iako otkriće ukazuje na ulogu stoke, ono ne rešava pitanje postojanja prirodnog rezervoara koji bi mogao da nosi bakteriju bez izraženih simptoma. U srednjem veku za kugu su važnu ulogu imali pacovi i njihove buve; za bronzane sojeve naučnici i dalje razmatraju mogućnosti — od glodara stepâ do migratornih ptica — ali nijedan definitivni rezervoar još nije identifikovan.
Širi značaj
Ova studija proširuje naše razumevanje evolucije i ekološke dinamike Y. pestis: pretiče moderne pandemije, pokazuje kako interakcija ljudi i domaćih životinja može uticati na širenje bolesti i ukazuje na važnost multisektorskog praćenja zoonoza u prapovijesnim i savremenim kontekstima.
Uprkos napretku moderne medicine, istorijska otkrića poput ovog podsećaju da su patogeni dinamični i da se njihovi putevi širenja menjaju s ekološkim i društvenim promenama.
Pomozite nam da budemo bolji.
