Izrael je u seriji napada ciljao visoke iranske i proruske komandante, ali istorija pokazuje da takve operacije često ne rešavaju suštinske uzroke sukoba. Stručnjaci upozoravaju da uklanjanje lidera može dovesti do radikalizacije, zamene umerenih figura ekstremnijim naslednicima i kratkoročnog porasta nasilja. Bez sveobuhvatne političke strategije vojni udari retko dovode do trajne stabilnosti.
Izraelove Ciljane Operacije Protiv Iranskih Komandanta — Hoće Li To Slomiti Režim Ili Podići Novi Talas Sukoba?
FILE - A mourner holds a poster depicting Ayatollah Mojtaba Khamenei, right, the successor to his late father Ayatollah Ali Khamenei, left, as supreme leader, during the funeral procession for senior Iranian military officials and civilians killed during the U.S.-Israel campaign in Tehran, Iran, March 11, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi, File)(ASSOCIATED PRESS)
Izrael je u poslednjem talasu vazdušnih udara ciljao visoke iranske i iransko-podržane komandne strukture, nastojeći da oslabi vojnu sposobnost protivnika i, prema pojedinim izjavama, stvori uslove za političku promenu u Teheranu. Međutim, istorija i mišljenja stručnjaka pokazuju da uklanjanje pojedinačnih lidera često ne rešava korene konflikta, a može i da proizvede neželjene posledice.
Šta znači „ciljano ubijanje“?
Ciljane likvidacije (eng. leadership decapitation) podrazumevaju uklanjanje visokorangiranih vođa ili komandanta protivničkih organizacija kako bi se smanjila njihova sposobnost da deluju. U ratnim okolnostima to može imati taktički efekat — privremeno poremetiti komandu i izvršenje — ali retko menja dublje političke ili društvene uzroke sukoba.
Istorijski kontekst i primeri
Postoje poznati primeri gde su eliminacije lidera imale ograničen i ponekad kontraefektan ishod. Izraelski napadi su u prošlosti ubili Abbasa Musavija 1992. i šejha Ahmeda Jasina 2004; ipak, Hezbolah i Hamas su preživeli i u nekim periodima čak konsolidovali podršku. Sjedinjene Države su uklonile Osamu bin Ladena 2011. i Abu Bakra al-Bagdadija 2019, što je oslabilo Al-Qaidu i IS, ali tek posle godina kopnenih operacija i šire politike.
FILE - People walk on Enqelab-e-Eslami (Islamic Revolution) square near a huge banner showing the late commander of the Iran's Revolutionary Guard expeditionary Quds Force, Gen. Qassem Soleimani, center, who was killed in a U.S. drone attack in 2020, and Hezbollah and Hamas officials killed by Israel, in Tehran, Iran, Jan. 21, 2025. (AP Photo/Vahid Salemi, File)(ASSOCIATED PRESS)
Zašto ciljano ubijanje često ne donosi trajni mir
- Kompozitne strukture vlasti: Iran ima višeslojni sistem vlasti i bezbednosnih institucija koje mogu apsorbovati gubitke komandanata.
- Naslednici i radikalizacija: Uklanjanje umerenijih figura može otvoriti prostor za ekstremnije naslednike ili za transformaciju taktike protivnika.
- Simbolička snaga i martirizacija: Pogubljenja ili likvidacije mogu osnažiti narative mobilizacije i stvoriti nove heroje za pokrete otpora.
- Bez političke strategije: Vojnim udarima nije garantovano političko rešenje — bez sveobuhvatne strategije u kojoj su uključeni diplomacija i unutrašnje alternative, praznina vlasti može dovesti do haosa.
Šta kažu stručnjaci
Jon Alterman, predsednik Programa za globalnu bezbednost i geostrategiju pri CSIS: „Efekat ciljane likvidacije često s vremenom blede; vladine i vojne mreže imaju sposobnost prilagođavanja.“
Max Abrahms (Northeastern University): „Podaci pokazuju da nasilje nad civilima često raste posle ciljnih udara, naročito kada uklonite lidere koji su održavali određeni stepen kontrole nad svojim podređenima."
Mohanad Hage Ali, Carnegie Middle East Center: „Decapitacija može stvoriti vakuum — ali promena je moguća samo ako postoji jasna politička strategija koja prati vojne akcije."
Mogući regionalni efekti
Ako kampanja eliminiše visoke komandante, kratkoročno se može pogoršati bezbednosna situacija: od osvete i povećanja broja napada do širenja konflikta na susedne države i morske puteve kao što je Hormuški moreuz. Dugoročno, bez političkih rešenja, rizik od nastavka ciklusa nasilja ostaje visok.
Zaključak
Ciljana ubistva mogu imati taktičke prednosti i simboličke vrednosti za države koje ih sprovode, ali nisu zamena za složenu političku strategiju. Istorija pokazuje da uklanjanje lidera često ne raščisti političke tenzije koje podstiču sukobe — a ponekad ih i produbi. U odsustvu jasno artikulisane, održive politike za postkonfliktno upravljanje, rizici od radikalizacije, vakuma vlasti i širenja nasilja ostaju znatni.
Napomena: U izveštaju su izostavljene nepouzdane tvrdnje o navodnim ubistvima ključnih državnih lidera koje nisu potvrđene verodostojnim izvorima. Tekst se fokusira na proverljive istorijske primere i analize stručnjaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
