Evropski lideri su se okupili u Briselu kako bi odgovorili na skok cena nafte i gasa izazvan sukobima na Bliskom istoku. Komisija je predstavila paket finansijskih instrumenata, ali nijedna mera sama po sebi verovatno neće rešiti posledice po tržišta od Rumunije do Irske. Pored ekonomskih mera, u centru pažnje su i bezbednosna pitanja oko Hormuškog moreuza i politički pritisci da se pooštre sankcije protiv Irana, dok EU izbegava direktnu vojnu angažovanost.
EU U Briselu: Kako Obuzdati Skok Cena Energenta Posle Sukoba Na Bliskom Istoku
Netherland's Prime Minister Rob Jetten arrives for the EU summit at the European Council building in Brussels, Thursday, March 19, 2026. (AP Photo/Geert Vanden Wijngaert)(ASSOCIATED PRESS)
Brisel — Lideri 27 država članica Evropske unije sastaju se u četvrtak kako bi hitno odgovorili na nagli rast cena nafte i gasa, posledicu sukoba koji pogađaju ključne proizvođače energenata i važne pomorske puteve na Bliskom istoku.
Energetska bezbednost i ekonomija na udaru
Mnogi evropski lideri odbacili su pozive američkog predsednika Donalda Trumpa da pošalju vojne snage kako bi obezbedili Hormuški moreuz — ključni prolaz za globalne tokove nafte, gasa i đubriva. Pored rasta cena energenata, u fokusu je i zabrinutost zbog mogućeg novog talasa izbeglica, što je dodatni razlog da Bliski istok zauzme prioritetno mesto na samitu.
„Veoma smo zabrinuti zbog energetske krize“, rekao je belgijski premijer Bart De Wever, navodeći da su cene energije bile visoke i pre eskalacije sukoba, ali da je novi „skok“ dodatno pogoršao situaciju. „Ako to postane strukturalno, bićemo u ozbiljnim problemima.“
Šta Komisija nudi
Evropska komisija je predstavila paket finansijskih instrumenata koje države članice mogu koristiti za ublažavanje rasta cena—od ciljane finansijske pomoći za ranjive potrošače i preduzeća, preko mehanizama za stabilizaciju tržišta, do podrške za snabdevanje i skladištenje gasa. Lideri će raspravljati koje kombinacije mera su najefikasnije, imajući u vidu da nijedna pojedinačna mera verovatno neće biti dovoljna da ublaži udare na ekonomije širom bloka, od Rumunije do Irske.
Politički odgovor i bezbednosni balans
Evropska diplomatija pokušava da uskladi snažnu retoriku prema iranskom režimu sa izbegavanjem direktne vojne uključenosti. Holandski premijer Rob Jetten je rekao da razumije razloge kojima SAD i Izrael opravdavaju delovanje protiv Irana, ali je naglasio da „to nije rat u kojem smo direktno uključeni“ i pozvao na pooštravanje sankcija i podršku opozicionim grupama.
Samit u Briselu će verovatno težiti kombinaciji kratkoročnih mera radi zaštite potrošača i tržišta, i dugoročnih politika za diverzifikaciju snabdevanja, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje zavisnosti od nestabilnih regiona.
Šta ostaje neizvesno: uspeh predloženih finansijskih instrumenata, mogućnost daljeg proširenja sukoba u regionu i ekonomski uticaj ako skokovi cena postanu trajni.
Pomozite nam da budemo bolji.
