Fosili Romundina gagnieri ukazuju da su rani zubi kod vilastih kičmenjaka rasli na zubnim pločama, a ne direktno na vilicama. Analize CT snimaka pokazuju da su zubi eruptirali u koncentričnim prstenovima — stariji u centru, mlađi prema obodu. Neki zubi su imali enamel preko dentina, što menja pretpostavke o poreklu zubnih struktura. Nalaz podriva ideju da su vilice bile nužan preduslov za pojavu zuba i sugeriše veću raznolikost ranih dentalnih modela.
Osmeh star 400 miliona godina menja naše shvatanje o poreklu zuba
drawing of green, scaly fish against blue background© Apokryltaros/CC-BY-SA
Fosili oklopljene ribe Romundina gagnieri, stari oko 400 miliona godina, bacaju novo svetlo na to kako su se prvi zubi pojavili kod vilastih kičmenjaka. Umesto da su zubi prvo nastajali direktno na vilicama ili "od pozadi", u ovom primeru zubi su rasli na zubnim pločama i eruptirali u koncentričnim prstenovima.
Ko su placodermi i zašto su važni?
Placodermi su prvi poznati kičmenjaci sa vilicama — oklopljene ribe koje su nastanjivale mora tokom devona. Njihova zubna i vilna anatomija ima ključnu ulogu u razumevanju kako su se promene u ishrani i načinu hvatanja hrane odrazile na dalji razvoj kralježnjaka, uključujući linije koje su kasnije kolonizovale kopno.
Šta su otkrili istraživači?
Istraživači, predvođeni Sébastienom Oliveom, analizirali su dve lubanje vrsta iz formacije Drake Bay na ostrvu Prince of Wales (Arktička Kanada). Nakon rastvaranja krečnjačke matrice, fosili su snimljeni kompjuterizovanom tomografijom (CT), što je omogućilo detaljan 3D uvid u strukturu zubnih ploča.
Tiktaalik was a “fishapod” that lived an amphibious land-water lifestyle.©Nobu Tamura email:nobu.tamura@yahoo.com http://spinops.blogspot.com/, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons –Original/License(Nobu Tamura email:nobu.tamura@yahoo.com http://spinops.blogspot.com/, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons)
"Studija pokazuje da su se rani zubi kod nekih vilastih kičmenjaka razvijali u svim smerovima na zubnim pločama, a ne isključivo od zadnjeg dela usta," — Sébastien Olive.
U R. gagnieri naučnici su uočili obrazac rasta gde su stariji (unutrašnji) zubi smenjeni novijim zubima koji su eruptirali prema spolja, formirajući koncentrične prstenove — slično godovima kod drveta. Zubi nisu bili vezani direktno za ranije prepoznate vilice, već su ležali na zasebnim, beksplativim zubnim pločama na krovu usta.
Struktura zuba i evolutivne implikacije
Neki zubi imaju enamel (skleru) preko dentinske jezgre, što podseća na građu zuba današnjih kičmenjaka, uključujući ljude. Budući da su kasniji placodermi delimično izgubili enameled zube, autori sugerišu da je enamel mogao biti izgubljen i ponovo stečen u različitim linijama, kao odgovor na promene u ishrani (npr. drobljenje tvrdog plena).
Ovaj nalaz osporava ideju da su vilice morale da postoje pre nego što su se razvili zubi. Umesto toga, zubi su se mogli prvo pojaviti na zubnim pločama i predstavljati rani, modularni sistem za obradu hrane koji se kasnije integriše sa vilicama u različitim evolutivnim linijama.
These images show the teeth on the fossilized dental plates of the placodermR. gagnieri.©Olive et al., DOI: 10.1098/rsos.250837/CC-BY-4.0 –Original/License(Olive et al., DOI: 10.1098/rsos.250837/CC-BY-4.0)
Zašto je ovo značajno?
Otkrice u Romundina gagnieri ukazuje na veću raznolikost ranih dentalnih strategija kod prvih vilastih kičmenjaka. Promene u arhitekturi usne duplje i načinu postavljanja zuba omogućile su nove načine hranjenja, što je delom podstaklo ekološku radikalizaciju i, posredno, uspeh linija koje su dovele do kopnenih kičmenjaka.
Studija je objavljena u časopisu Royal Society Open Science i doprinosi rastućem broju dokaza o varijantama ranih denticija kod placoderma.
Izvor: Olive i saradnici, Royal Society Open Science (studija o fosilima iz Drake Bay formacije)
Pomozite nam da budemo bolji.
