Влада најављује увођење Закона о родитељ‑неговатељу који би родитељима који 24 часа брину о тешко болесној деци обезбедио месечну надокнаду и уплату доприноса. Предлаже се 65.000 динара нето, уз порезе и доприносе што бруто приближно прелази 90.000 динара, а постојећи додатак за туђу негу од 40.000 динара остаје у систему. Радна група са представницима родитеља ради на критеријумима; један од главних изазова је недостатак регистра и поузданих података о деци са тешким дијагнозама.
Država Predlaže Zakon "Roditelj‑Negovatelj": 65.000 RSD Neto i Uplate Doprinosa
Getty © picture alliance / Contributor
Porodice čija su deca teško bolesna suočavaju se sa zdravstvenim i velikim finansijskim izazovima. Novi predlog Zakona pod radnim nazivom roditelj‑negovatelj ima za cilj da olakša situaciju породицама у којима један родитељ целодневно брине о детету.
Šta predviđa predlog
Prema najavama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, родитељ који не ради и који брине о детetu 24 часа дневно требало би да добија месечну надокнаду од државе. Предлаже се 65.000 динара нето, уз уплату пореза и доприноса за пензијско и здравствено осигурање, што би у бруто износу прелазило 90.000 динара.
Поред тога, остаје и досадашња помоћ за део корисника — увећана туђа нега и помоћ у износу од 40.000 динара, која ће бити предмет редовног usklađivanja.
Радна група и наредни кораци
На изради Предлога закона ради радна група у чијем саставу су и представници удружења родитеља деце са тешким дијагнозама. Министарство наводи да би закон могао да се нађе пред посланицима у Скупштини већ у мају или јуну.
Чланови радне групе до сада су одржали два састанка; нови је био заказан за 20. март у Палати Србија, када се очекује први писани оквир предлога и јаснији критеријуми за стицање статуса родитеља‑негоvatelja.
"Остаће увећана туђа нега и помоћ која је 40.000 динара и која ће се усклађивати два пута годишње. Родитељ неговатељ ће добијати 65.000 динара нето, плус уплата пореза и доприноса," рекла је министарка Милица Ђурђевић Стаменковски за Радио Београд 1.
Кључни изазови
Један од великих проблема који је истакла радна група јесте недостатак поузданих података: Србија нема регистар деце са тешким дијагнозама или јединствену евиденцију корисника увећане туђе неге. То отежава процену обима потребе и формулисање критеријума за стицање статуса.
Представници организација за права особа са инвалидитетом и удружења родитеља апелују да се при дефинисању права и критеријума уважавају ставови родитеља, као и да се обезбеди да нико не буде дискриминован (на пример, ограничењем само на децу до 18 година).
Искуства региона
Иначе, сличан модел већ постоји у неким земљама региона, попут Хрватске, и представља користан пример при дефинисању критеријума и процедура.
Очекује се да ће после даљих састанака и јавних консултација бити познате конкретније мере, рокови и критеријуми за доделу статуса родитеља‑неговатеља.
Pomozite nam da budemo bolji.
