NASA-in eksperiment iz 1991. poslao je oko 2.500 polipa meduza u mikrogravitaciju, a po povratku se broj povećao na oko 60.000 odraslih jedinki. Iako su većina izgledale normalno, oko 18% imalo je ozbiljne probleme sa orijentacijom pod Zemljinom gravitacijom. Nalaz ukazuje da razvoj u mikrogravitaciji može poremetiti senzorne mehanizme za orijentaciju i da postoje potencijalni rizici za ljude rođene u svemiru — ali potrebna su dodatna istraživanja.
NASA Ima Loše Vesti: Eksperiment Sa Meduzama Ukazuje Na Rizik Za Ljude Rođene U Svemiru
A baby sleeping on a space-themed backdrop. - Peopleimages/Getty Images
Mašta o tome da ljudi rađaju i žive cele živote u svemiru dugo je inspirisala naučnu fantastiku. Međutim, naučni podaci su i dalje ograničeni, a eksperimenti iz prošlosti pokazuju moguće zdravstvene posledice života u mikrogravitaciji. Jedan od takvih eksperimenata, sproveden još 1991. godine, dao je uznemirujuće nalaze: meduze rođene u svemiru delimično su izgubile sposobnost da se pravilno orijentišu po povratku na Zemlju.
Šta su istraživači radili?
U okviru eksperimenta NASA je u svemir poslala otprilike 2.500 polipa vrste Aurelia (mladih stadijuma meduza). Polipi su proveli nešto više od nedelju dana u uslovima mikrogravitacije, uz adekvatne uslove za razmnožavanje i negu. Kada se svemirski šatl vratio na Zemlju, od tih polipa razvilo se oko 60.000 odraslih jedinki.
Šta su otkrili po povratku?
Iako su većina meduza izgledala fizički normalno, istraživači su uočili da oko 18% jedinki ima ozbiljne probleme sa orijentacijom i plivanjem pod dejstvom Zemljine gravitacije. Te jedinke nisu mogle pouzdano da razlikuju gore od dole i pokazivale su simptome slične intenzivnoj vrtoglavici.
A group of jellyfish swimming in water. - Bokeh Blur Background/Shutterstock
Zašto se to događa?
Meduze, kao i ljudi, tokom razvoja formiraju strukture koje im pomažu da detektuju smer gravitacije. Kod meduza se formiraju kristali kalcijum-sulfata (statoliti), dok ljudi u unutrašnjem uhu imaju kristale kalcijum-karbonata (otokonije). Oba sistema rade tako što detektuju promene gravitacionog ubrzanja i šalju signale nervnim ćelijama za orijentaciju. U meduza rođenih u mikrogravitaciji ti su sistemi formirani, ali nisu pravilno „kalibrisani“ na normalnu gravitaciju, pa organizmi ne interpretiraju signale kako treba.
Šta to znači za ljude?
Rezultati su zabrinjavajući, ali ne i presudni za ljudsku populaciju: ispitivani problem je pogodio oko 18% meduza, što sugeriše da postoji rizik da i ljudi rođeni u mikrogravitaciji mogu razviti trajne poteškoće sa orijentacijom po povratku na Zemlju. Ipak, meduze nisu direktan model za čoveka — one su koristan pokazatelj procesa povezanih sa senzornom adaptacijom, ali ljudski organizam je znatno složeniji. Potrebna su dalja istraživanja na odgovarajućim modelima i dugoročniji podaci pre nego što se mogu izvesti konačni zaključci.
Ključna poruka: Eksperiment iz 1991. pokazuje da razvoj u mikrogravitaciji može poremetiti mehanizme za orijentaciju, što predstavlja potencijalni rizik za bića rođena u svemiru — uključujući ljude — ukoliko bi se vratili na normalnu gravitaciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
