Nova studija pokazuje da porast nivoa mora izazvan ljudskim aktivnostima već doprinosi usporavanju rotacije Zemlje — trenutni efekat iznosi oko 1,33 ms po veku. Uz postojeće dugoročne uticaje Meseca i postglacijalnog podizanja kore, autori smatraju da je današnji tempo promena neuobičajen i najverovatnije antropogen. U scenariju intenzivnijeg zagrevanja dan bi do 2080. mogao da se produži do oko 2,62 ms po veku, što ima implikacije za precizne instrumente i merenja vremena.
Studija: Klimatske Promene Usporavaju Rotaciju Zemlje — Dan Se Produžava Za 1,33 ms Po Veku
Earth's rotation is slowing as a result of climate change-driven sea level rise, according to a new study. | Credit: Stocktrek Images via Getty Images
Nove naučne analize pokazuju da ljudski uzrokovane klimatske promene ubrzavaju podizanje nivoa mora i time menjaju raspodelu mase na Zemlji — što usporava rotaciju planete. Autori studije iz ETH Zurich procenjuju da porast nivoa mora već danas produžava dužinu dana za približno 1,33 milisekunde po veku.
Kako to funkcioniše
Zemlja se okreće brže kada je masa koncentrisanija i sporije kada je masa raspoređena više ka periferiji — slično kao kod umetničkog klizača koji širi ruke da uspori obrtanje. Podizanje nivoa mora preraspodeljuje veliku količinu vode prema okeanima i obalama, što pomera masu dalje od osi rotacije i blago usporava okretanje.
Drugi ključni efekti
Na dužinu dana utiče više faktora:
- Uticaj Meseca: Plima koju izaziva Mesec pravi izbočenje koje dugoročno usporava rotaciju — oko 2,4 ms/vek, prema ocenama klimatologa Michael Mann-a.
- Glacialna izostatička adaptacija (GIA): Postepeno podizanje Zemljine kore nakon povlačenja ledenih pokrivača skraćuje dan za oko 0,8 ms/vek.
- Rezultujući pozadinski trend: Kombinacija ovih efekata daje pozadinsko produženje dana od oko 1,71 ms/vek (±0,1 ms/vek u opažanjima).
- Kratkoročni uticaji: Fenomeni poput El Niño događaja i pojačanih vetrova mogu privremeno usporiti rotaciju za ekvivalent od oko 1 ms/vek u kraćim periodima.
Šta su autori otkrili
Voditelji studije, Mostafa Kiani Shahvandi i Benedikt Soja (ETH Zurich), analizirali su hemijske zapise u fosilima foraminifera — malih školjkastih organizama čiji odnos izotopa kiseonika omogućava rekonstrukciju starog nivoa mora. Na osnovu tih podataka, istraživači su pratili promene koje utiču na rotaciju tokom geoloških perioda.
Prema njihovim nalazima, današnja stopa od 1,33 ms/vek spada među najbrže zabeležene promene u poslednjim milionima godina. Istraživanje ukazuje da je ovaj tempo neobičan u geološkom kontekstu i verovatno ima antropogeni uzrok.
Slični događaji u prošlosti
Istraživači su identifikovali bar jednu sličnu epizodu pre oko 2 miliona godina, kada su procenili privremeno povećanje dužine dana od približno 2,1 ms/vek. Taj period poklapa se sa fazama ranog pleistocena kada su zabeleženi porasti atmosferskog CO2 i temperature, ali rekonstrukcije iz tog dalekog perioda nose veću nesigurnost.
Projekcije i posledice
U scenariju budućeg zagrevanja sa daljim porastom gasova staklene bašte, autori predviđaju da bi do 2080. godine produženje moglo dostići oko 2,62 ms/vek. Iako su ove promene previše male da bi ih direktno osetili ljudi u svakodnevnom životu, imaju praktične posledice:
- Precizni navigacioni i svemirski instrumenti moraju redovno da se kalibrišu kako bi pratili manje promene u rotaciji Zemlje.
- Vrlo precizne aplikacije za merenje vremena i sinhronizaciju (npr. neki telekomunikacioni i računarski sistemi) mogu zahtevati prilagođavanje u dugom roku.
"Ovo nam govori o brzini savremenog zagrevanja: topljenju snega i leda na polovima i glečera u planinama, i o posledičnom porastu nivoa mora," rekao je Shahvandi.
Objavljeno: Rad Shahvandi i Soja objavljen je 10. marta u časopisu JGR Solid Earth.
Pomozite nam da budemo bolji.
