Tajvan se plaši da bi Kina mogla iskoristiti preusmeravanje američkih snaga zbog rata na Bliskom Istoku kako bi povećala pritisak na ostrvo. Zvaničnici navode ponovno pojavljivanje velikih kineskih vazdušnih upada 14. i 15. marta i upozoravaju na kampanje "kognitivnog rata" koje koriste dezinformacije i AI. Analitičari ističu da sukob pruža Pekingu priliku da posmatra američke vojne operacije i testira efikasnost njihovih sistema.
Tajvan Upozorava: Kina Bi Mogla Iskoristiti Pažnju SAD Na Rat Na Bliskom Istoku
A general view shows Taipei city skyline, including the Taipei 101 skyscraper, with Songshan Airport in the foreground in Taipei, Taiwan February 23, 2026. REUTERS/Ann Wang
TAIPEJ, 25. mart – Tajvan izražava zabrinutost da bi Kina mogla pokušati da iskoristi to što su Sjedinjene Države delimično preokupirane ratom na Bliskom Istoku kako bi pojačala pritisak na ostrvo, navodi izveštaj Reutersa.
Obnova kineskih vazdušnih aktivnosti
Tajvanski zvaničnici ukazuju na ponovno pojavljivanje velikih vazdušnih upada u blizini ostrva 14. i 15. marta, posle kratkog pada aktivnosti, što ocenjuju kao pokušaj Pekinga da iskoristi premeštanje američkih snaga iz regiona. "Ovo je trenutak za Kinu da vežba uticaj," rekao je visoki tajvanski bezbednosni zvaničnik pod uslovom anonimnosti.
Odgovor i percepcija SAD
Ministarstvo odbrane Tajvana podseća na izjave ministra odbrane Wellingtona Kooa da "namera Kine da nas pripoji silom uvek postoji". U Vašingtonu, portparol Stejt departmenta izjavio je za Reuters da je sposobnost američke vojske da se suoči sa istovremenim globalnim pretnjama i dalje "impozantna" i da SAD ostaju posvećene očuvanju mira i stabilnosti preko Tajvanskog moreuza.
Kakve su rizici dugotrajnog sukoba?
Analitičari upozoravaju da bi dugotrajan rat mogao iscrpeti američke zalihe oružja, skrenuti pažnju sa Indo-Pacifika i pojačati unutrašnje antiratne pokrete. "Svi ovi faktori mogli bi navesti Xi Jinpinga da veruje da bi, vršeći veći pritisak na Tajvan ili čak upotrebom sile, njegova pozicija bila jača," kaže Chang Kuo-cheng, profesor međunarodnih odnosa u Tajpeju.
Kognitivni rat i propaganda
Tajpej posebno brine da Peking koristi "kognitivni rat" — uključujući AI-generisane video-snimke — kako bi narušio poverenje javnosti u bezbednost snabdevanja energijom i druge vitalne usluge ukoliko bi ostrvo bilo okruženo. U internom memo-u koji je Reuters pregledao, tajvanska vlada navodi primere takve dezinformacione kampanje.
"Cilj Kine je da stvori utisak da, kada SAD preusmere snage i snaga u Indo-Pacifiku bude preusmerena ka Bliskom Istoku, bude proizvedena tenzija i nestabilnost."
Prikupljanje podataka i narativ o američkom naoružanju
Posmatrači kao što je Todd Harrison iz American Enterprise Institute upozoravaju da konflikt predstavlja priliku za Kinu da posmatra kako SAD koriste visoko sofisticirana sredstva (npr. F-35) i kako funkcionišu protivvazdušni i protivraketni sistemi. Kineski državni mediji takođe ističu navodne slabosti određenih američkih sistema, pozivajući se, između ostalog, na incidente poput požara na nosaču aviona Gerald R. Ford.
Odbrana i diplomatski kontekst
Tajvan je predložio dodatnih 40 milijardi dolara za odbranu dok pomno prati odlaganje planiranog samita između američkog i kineskog rukovodstva u Pekingu, koji je trebalo da se održi početkom aprila. Zvaničnici ističu da ne mogu uticati na sadržaj razgovora, ali naglašavaju potrebu za jasnom i doslednom porukom o oslanjanju na sopstvenu odbranu.
Izveštavanje: Ben Blanchard i Yimou Lee. Dodatni doprinos: redakcija Reuters-a.
Pomozite nam da budemo bolji.
