Arktički morski led ove zime pao je na 14,29 miliona km² — najniži nivo u istoriji satelitskih merenja i statistički izjednačen sa prošlogodišnjim rekordom od 14,31 miliona km². Maksimum je dostignut 15. marta, nedelju dana ranije nego lane, što može ubrzati prolećno i letnje topljenje. Naučnici upozoravaju na posledice po arktičke ekosisteme i na rastuće geopolitičke tenzije zbog otvaranja novih plovnih puteva i pristupa resursima.
Arktički morski led pao na najniži nivo u istoriji satelitskih merenja — rizik od ubrzanog letnjeg topljenja
Many species, not least polar bears, depend on sea ice to breed and feed. (Olivier MORIN)(Olivier MORIN/AFP/AFP)
Arktički morski led ove zime dostigao je najniži nivo zabeležen u 48 godina satelitskog praćenja, sa površinom od 14,29 miliona km², što je statistički izjednačeno sa prošlogodišnjim rekordom od 14,31 miliona km², saopštio je National Snow and Ice Data Center (NSIDC) iz Bouldera, Kolorado.
Detalji merenja
Maksimalna površina leda ove sezone registrovana je 15. marta — otprilike sedam dana ranije nego prošle godine. NSIDC napominje da je razlika između ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg maksimuma toliko mala da se statistički smatra izjednačenjem rekordne vrednosti.
Zašto je to važno
Led se formira preko zime i delimično topi preko leta, ali poslednjih godina zabeležen je pad u zimskoj ponovnoj formaciji zbog porasta temperatura, koji posebno snažno pogađa Arktik. Slabije obnavljanje leda daje "prednost" prolećnoj i letnjoj sezoni topljenja, što može dovesti do bržeg i opsežnijeg gubitka leda tokom leta, upozoravaju istraživači.
"Slabo formiranje leda ove godine daje prednost prolećnoj i letnjoj sezoni topljenja", rekao je Walt Meier, viši istraživač u NSIDC‑u.
Sličnu procenu dala je i Samantha Burgess iz ECMWF, koja je ukazala na mogućnost "potencijalno bržeg i obimnijeg letnjeg topljenja".
Efekti na prirodu i geopolitiku
Topljenje morskog leda ne doprinosi direktnom porastu nivoa mora na isti način kao kopneni glečeri, ali menja lokalne i globalne klimatske procese i utiče na ekosisteme. Mnoge vrste, poput polarnih medveda u Arktiku, oslanjaju se na morski led za razmnožavanje i lov.
"Postoje oblasti, na primer u Beaufortovom moru i sibirskim vodama, koje ranije nisu bile izložene atmosferi" — kaže Gilles Garric, polarni okeanograf iz Mercator Ocean Toulouse. Takva izloženost može dodatno zagrejati površinske vode tokom leta.
Topljenje leda takođe ima geopolitčke implikacije: otvaraju se nove pomorske rute preko Arktika i olakšan je pristup mineralnim i energetskim resursima. To povećava interes susednih i udaljenih država za region—konkurencija koja donosi ekonomske, bezbednosne i diplomatske izazove. U kontekstu pažnje SAD, u javnim izjavama je ponovo spominjan i Grenland kao strateški interes.
Šta dalje?
Eksperti ističu da prateći trendovi ukazuju na potrebu za pojačanim međunarodnim nadzorom, adaptacijom ekosistema i politikama za smanjenje emisija koje stoje iza dugoročnih promena. Kratkoročne varijacije mogu zaoštriti posledice tokom leta, pa su satelitska posmatranja i analiza klimatskih modela ključni za predviđanje i odgovor na promene.
Pomozite nam da budemo bolji.
